1. Послије скупи опет Давид све људе изабране из Израиља, тридесет тисућа.
2. Па се подиже Давид и сав народ што бијаше с њим и отиде из Вале Јудине да пренесе отуда ковчег Божји, код којега се призивље име, име Господа над војскама, који сједи на херувимима.
3. И метнуше ковчег Божји на нова кола, и повезоше га из куће Авинадавове, која бијаше на брду; а Уза и Ахијо синови Авинадавови управљаху новијем колима.
4. И одвезоше ковчег Божји из куће Авинадавове, која бијаше на брду, и Ахијо иђаше пред ковчегом.
5. А Давид и сав дом Израиљев удараху пред Господом у свакојаке справе од дрвета кедрова, у гусле, у псалтире, у бубње, у свирале и у кимвале.
6. А кад дођоше до гумна Нахонова, Уза се маши за ковчег Божји и прихвати га, јер волови потегоше на страну.
7. И Господ се разгњеви на Узу, и удари га Бог ондје за ту непажњу, те умрије ондје код ковчега Божијега.
8. И ожалости се Давид што Господ уби Узу. Зато се прозва оно мјесто Фарес-Уза до данас.
9. И уплаши се Давид од Господа у онај дан, и рече: како ће доћи к мени ковчег Господњи?
10. И не хтје Давид одвести ковчега Господњега к себи у град Давидов; него га склони Давид у кућу Овид-Едома Гетејина.
11. И оста ковчег Господњи у кући Овид-Едома Гетејина три мјесеца, и благослови Господ Овид-Едома и сав дом његов.
12. И јавише цару Давиду говорећи: Господ благослови дом Овид-Едомов и све што има ради ковчега Божијега. Тада отиде Давид, и пренесе ковчег Божји из куће Овид-Едомове у град Давидов с весељем.
13. И кад они који ношаху ковчег Господњи поступише шест корака, принесе на жртву вола и дебела овна.
14. И Давид играше из све снаге пред Господом, и бјеше огрнут оплећком ланенијем.
15. Тако Давид и сав дом Израиљев ношаху ковчег Господњи подвикујући и трубећи у трубе.
16. А кад ковчег Господњи улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора видје цара Давида гдје скаче и игра пред Господом, и подругну му се у срцу својем.
17. А кад донесоше ковчег Господњи, намјестише га на његово мјесто у шатору који му разапе Давид. И принесе Давид жртве паљенице и жртве захвалне пред Господом.
18. Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне благослови народ у име Господа над војскама.
19. И раздаде међу сав народ, међу све мноштво Израиљево, и људима и женама, свакоме по један хљеб и комад меса и жбан вина. Потом отиде народ, свак својој кући.
20. И Давид се врати да благослови свој дом; а Михала кћи Саулова изиде на сусрет Давиду, и рече: како је славан био данас цар Израиљев, кад се данас откривао пред слушкињама слуга својих, као што се откривају никаки људи!
21. А Давид рече Михали: пред Господом, који ме је изабрао преко оца твојега и преко свега дома његова, те ми заповједио да будем вођ народу Господњему, Израиљу, играо сам, и играћу пред Господом.
22. И још ћу се већма понизити, и још ћу мањи себи бити; и опет ћу бити славан пред слушкињама, за које говориш.
23. И Михала кћи Саулова не има порода до смрти своје.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.