1. И Соломун син Давидов утврди се у царству свом, и Господ Бог његов бјеше с њим, и узвиси га веома.
2. И Соломун рече свему Израиљу, тисућницима и стотиницима и судијама и свијем кнезовима свега Израиља, главарима домова отачких,
3. Те отидоше, Соломун и сав збор с њим, на висину која бијаше у Гаваону; јер ондје бијаше шатор од састанка Божјега, који начини Мојсије, слуга Господњи, у пустињи.
4. А ковчег Божји бјеше пренио Давид из Киријат-Јарима на мјесто које му спреми Давид; јер му разапе шатор у Јерусалиму.
5. И олтар мједени који начини Веселеило, син Урија сина Орова, бијаше ондје пред шатором Господњим. И потражи га Соломун и сав збор.
6. И принесе Соломун ондје пред Господом на олтару мједеном, који бијаше пред шатором од састанка, принесе на њему тисућу жртава паљеница.
7. Ону ноћ јави се Бог Соломуну и рече му: Ишти шта хоћеш да ти дам.
8. А Соломун рече Богу: Ти си учинио велику милост Давиду оцу мојему и поставио си мене царем на његово мјесто.
9. Нека дакле, Господе Боже, буде тврда ријеч твоја, коју си рекао Давиду оцу мојему, јер си ме поставио царем над народом којега има много као праха на земљи.
10. Зато дај ми мудрост и знање да полазим пред народом овијем и долазим, јер ко може судити народу твојему тако великому?
11. Тада рече Бог Соломуну: Што ти је то у срцу, а не иштеш богатства, блага ни славе, ни душа ненавидника својих, нити иштеш дуга живота, него иштеш мудрости и знања да можеш судити народу мојему, над којим те поставих царем,
12. Мудрост и знање даје ти се; а даћу ти и богатства и славе, какове нијесу имали цареви прије тебе нити ће послије тебе имати.
13. И врати се Соломун с висине која бијаше у Гаваону испред шатора од састанка у Јерусалим, и цароваше над Израиљем.
14. И накупи Соломун кола и коњика, и имаше хиљаду и четири стотине кола и дванаест хиљада коњаника, које намјести по градовима где му бијаху кола и код себе у Јерусалиму.
15. И учини цар те бијаше у Јерусалиму сребра и злата као камена, а кедровијех дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.
16. И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаки трг, јер трговци цареви узимаху свакојаки трг за цијену.
17. И одлажаху, те догоњаху из Мисира кола по шест стотина сикала сребра, а коње по сто педесет; и тако сви цареви Хетејски и цареви Сирски пријеко њих добиваху.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.