1. Али Господ заповједи, те велика риба прогута Јону; и Јона би у трбуху рибљем три дана и три ноћи.
2. И замоли се Јона Господу Богу својему из трбуха рибљега,
3. И рече: завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и ти чу глас мој.
4. Јер си ме бацио у дубине, у срце мору, и вода ме оптече; све поплаве твоје и вали твоји прелазише преко мене.
5. И рекох: одбачен сам испред очију твојих; али ћу још гледати свету цркву твоју.
6. Оптекоше ме воде до душе, бездана ме опколи, сита омота ми се око главе.
7. Сидох до крајева горских, пријеворнице земаљске нада мном су довијека; али ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој.
8. Кад нестајаше душе моје у мени, поменух Господа, и молитва моја дође к теби, у свету цркву твоју.
9. Који држе лажне таштине, остављају своју милост.
10. А ја ћу ти гласом захвалнијем принијети жртву, испунити што сам завјетовао; спасење је у Господа.
11. И Господ заповједи риби, те избљува Јону на земљу.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.