1. И начини себи Давид куће у граду Давидову, и спреми мјесто за ковчег Божји, и разапе му шатор.
2. Тада рече Давид: не ваља да носи ковчег Божји нико осим Левита, јер је њих изабрао Господ да носе ковчег Божји и да му служе довијека.
3. И скупи Давид све синове Израиљеве у Јерусалим да пренесу ковчег Господњи на мјесто његово, које му бјеше спремио.
4. Скупи Давид и синове Аронове и Левите,
5. Од синова Катовијех: Урила поглавара и браће његове сто и двадесет;
6. Од синова Мераријевих: Асају поглавара и браће његове двјеста и двадесет;
7. Од синова Гирсоновијех: Јоила поглавара и браће његове сто и тридесет;
8. Од синова Елисафанових: Семају поглавара и браће његове двјеста;
9. Од синова Хевроновијех: Елила поглавара и браће његове осамдесет;
10. Од синова Озиловијех: Аминадава поглавара и браће његове сто и дванаест.
11. Тада дозва Давид Садока и Авијатара свештенике, и Левите и Урила и Асају и Јоила и Самају и Елила и Аминадава,
12. И рече им: ви сте поглавари породица отачких међу Левитима; освештајте себе и браћу своју да донесете ковчег Господа Бога Израиљева на мјесто које сам му спремио.
13. Јер што пређе не учинисте тога, Господ Бог наш продрије нас, јер га не тражисмо како треба.
14. И освешташе се свештеници и Левити да пренесу ковчег Господа Бога Израиљева.
15. И носише синови Левитски ковчег Божији као што је заповједио Мојсије по ријечи Господњој на раменима својим и полугама.
16. И рече Давид поглаварима Левитским да поставе између браће своје пјеваче са справама музичким, са псалтирима и гуслама и кимвалима, да пјевају у глас весело.
17. И поставише Левити Емана сина Јоилова, и од браће његове Асафа сина Варахијина, и од синова Мераријевих, браће њихове, Етана сина Кисајина;
18. И с њима браћу њихову другога реда: Захарију и Вена и Јазила и Семирамота и Јехила и Унија и Елијава и Венају и Масију и Мататију и Елифела и Микнеју и Овид-Едома и Јеила, вратаре.
19. И пјевачи Еман и Асаф и Етан удараху у кимвале мједене;
20. А Захарија и Озило и Семирамот и Јехило и Уније и Елијав и Масија и Венаја у псалтире високо,
21. А Мататија и Елифел и Микнеја, и Овид-Едом, и Јеило и Азазија у гусле ниско.
22. А Хенанија поглавар међу Левитима који ношаху ковчег уређиваше како ће се носити, јер бјеше вјешт.
23. А Варахија и Елкана бјеху вратари код ковчега.
24. А Севанија и Јосафат и Натанаило и Амасај и Захарија и Венаја и Елијезер, свештеници, трубљаху у трубе пред ковчегом Божјим; а Овид-Едом и Јехија бјеху вратари код ковчега.
25. И тако Давид и старјешине Израиљеве и тисућници иђаху пратећи ковчег завјета Господњега из куће Овид-Едомове с весељем.
26. И кад Бог поможе Левитима који ношаху ковчег завјета Господњега принесоше седам волова и седам овнова.
27. И Давид бијаше огрнут плаштем од танкога платна, тако и сви Левити који ношаху ковчег и пјевачи, и Хенанија који управљаше носиоцима међу пјевачима. И Давид имаше на себи оплећак ланен.
28. И тако сав народ Израиљев праћаше ковчег завјета Господњега кликујући и трубећи у трубе и у рогове и ударајући у кимвале и у псалтире и у гусле.
29. А кад ковчег завјета Господњега улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора видје цара Давида гдје скаче и игра, и подругну му се у срцу свом.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.