Приче Соломунове

20. Опомена због неумјерености у јелу и пићу, и због необузданости.

1. Вино је потсмјевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.

1.Мој_9:21, Иса_28:7

2. Страх је царев као рика младога лава; ко га дражи, гријеши својој души.

3. Слава је човјеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.

1.Мој_13:7

4. Ради зиме љенивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.

5. Савјет је у срцу човјечијем дубока вода, али човјек разуман црпе га.

Приче_18:4

6. Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човјека истинита?

Псал_12:1, Проп_7:28, Јер_5:1, Мт_6:2, Лк_18:8

7. Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовијем послије њега!

8. Цар сједећи на пријестолу судском расипа очима својим свако зло.

Приче_25:5

9. Ко може рећи: очистио сам срце своје, чист сам од гријеха својега?

Јов_14:4, Проп_7:20, 1.Јн_1:8

10. Двојак потег и двојака мјера, обоје је мрско Господу.

Приче_20:23

11. По дјелима својим познаје се и дијете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дјело његово.


Мт_7:16

12. Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.

2.Мој_4:11, Рим_11:36

13. Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хљеба.


Рим_12:11

14. Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.

15. Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоцјенији накит.

16. Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.

17. Сладак је човјеку хљеб од пријеваре, али му се послије напуне уста пијеска.

18. Мисли се утврђују савјетом; зато разумно ратуј.

Приче_24:6, Лк_14:31

19. Ко открива тајну, поступа невјерно; зато се не мијешај с онијем који разваљује уста.

20. Ко псује оца својега или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.

2.Мој_21:17, 3.Мој_20:9, Мт_15:4, Рим_3:23

21. Нашљедство које се из почетка брзо добија, не бива на пошљетку благословено.

Приче_28:8, Авак_2:6

22. Не говори: вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.

5.Мој_32:35, Рим_12:17, 1.Пт_3:9

23. Мрзак је Господу двојак потег, мјерила лажна нијесу добра.

24. Од Господа су кораци човјечји, а човјек како ће разумјети пут његов?

Јер_10:23, Рим_8:26

25. Замка је човјеку да прождре светињу, и послије завјета опет да тражи.

26. Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.

27. Видјело је Господње душа човјечија, истражује све што је у срцу.

28. Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој пријесто.

29. Слава је младићима сила њихова, а старцима част сиједа коса.

30. Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лијек зломе.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.