1. И Авимелех син Јеровалов отиде у Сихем к браћи матере своје и рече њима и свему роду отачкога дома матере своје говорећи:
2. Кажите свијем Сихемљанима: шта вам је боље, да су вам господари седамдесет људи, сви синови Јеровалови, или да вам је господар један човјек? и опомињите се да сам ја кост ваша и тијело ваше.
3. Тада рекоше браћа матере његове за њ свијем Сихемљанима све те ријечи, и срце њихово приви се к Авимелеху, јер рекоше: наш је брат.
4. И дадоше му седамдесет сикала сребра из дома Вал-Веритова, за које најми Авимелех људи празнова и скитница, те иђаху за њим.
5. И дође у кућу оца својега у Офру, и поби браћу своју, синове Јеровалове, седамдесет људи, на једном камену; али оста Јотам најмлађи син Јеровалов, јер се сакри.
6. Тада се скупише сви Сихемљани и сав дом Милов, и отидоше и поставише Авимелеха царем код храста који стоји у Сихему.
7. А кад то јавише Јотаму, отиде и стаде наврх горе Гаризина, и подигавши глас свој повика и рече им: чујте ме, Сихемљани, тако вас Бог чуо!
8. Ишла дрвета да помажу себи цара, па рекоше маслини: буди нам цар.
9. А маслина им рече: зар ја да оставим претилину своју, којом се част чини Богу и људима, па да идем да тумарам за друга дрвета?
10. Потом рекоше дрвета смокви: ходи ти, буди нам цар.
11. А смоква им рече: зар ја да оставим сласт своју и красни род свој, па да идем да тумарам за друга дрвета?
12. Тада рекоше дрвета виновој лози: ходи ти, буди нам цар.
13. А лоза им рече: зар ја да оставим вино своје, које весели Бога и људе, па да идем да тумарам за друга дрвета?
14. Тада сва дрвета рекоше трну: ходи ти, буди нам цар.
15. А трн одговори дрветима: ако доиста хоћете мене да помажете себи за цара, ходите склоните се у хлад мој; ако ли нећете, нека изиде огањ из трна и спали кедре Ливанске.
16. Тако сада, јесте ли право и поштено радили поставивши Авимелеха царем? и јесте ли добро учинили Јеровалу и дому његову? и јесте ли му учинили како вас је задужио?
17. Јер је отац мој војевао за вас и није марио за живот свој, и избавио вас је из руку Мадијанских.
18. А ви данас устасте на дом оца мојега, и побисте синове његове, седамдесет људи, на једном камену, и постависте царем Авимелеха, сина слушкиње његове, над Сихемљанима зато што је брат ваш.
19. Ако сте право и поштено радили данас према Јеровалу и његову дому, веселите се с Авимелеха и он нека се весели с вас.
20. Ако ли нијесте, нека изиде огањ од Авимелеха и спали Сихемљане и дом Милов, и нека изиде огањ од Сихемљана и од дома Милова и спали Авимелеха.
21. Тада побјеже Јотам, и побјегав дође у Вир, и ондје оста бојећи се Авимелеха брата својега.
22. И влада Авимелех Израиљем три године.
23. Али Бог пусти злу вољу међу Авимелеха и међу Сихемљане; и Сихемљани изневјерише Авимелеха.
24. Да би се осветила неправда учињена на седамдесет синова Јероваловијех, и крв њихова да би дошла на Авимелеха брата њихова, који их уби, и на Сихемљане, који укријепише руку његову да убије браћу своју.
25. И Сихемљани пометаше му засједе по врховима горским, па плијењаху све који пролажаху мимо њих онијем путем. И би јављено Авимелеху.
26. Потом дође Гал син Еведов са својом браћом, и уљезоше у Сихем, и Сихемљани се поуздаше у њ.
27. И изишавши у поље браше винограде своје и газише грожђе, и веселише се; и уђоше у кућу бога својега, и једоше и пише, и псоваше Авимелеха.
28. И Гал син Еведом рече: ко је Авимелех и шта је Сихем, да му служимо? Није ли син Јеровалов? А Зевул није ли његов пристав? Служите синовима Емора оца Сихемова. А што бисмо служили тому?
29. О кад би тај народ био под мојом руком, да сметнем Авимелеха! И рече Авимелеху: прикупи војску своју, и изиди.
30. А кад чу Зевул, управитељ градски, ријечи Гала сина Еведова, разгњеви се врло.
31. И посла тајно посланике к Авимелеху и поручи му: ево Гал син Еведов и браћа му дођоше у Сихем, и ево побунише град на те.
32. Него устани ноћу ти и народ што је с тобом, и засједи у пољу.
33. А ујутру кад сунце огране, дигни се и удари на град; и ево он и народ који је с њим изаћи ће преда те, па учини с њим што ти може рука.
34. И Авимелех уста ноћу и сав народ што бјеше с њим; и засједоше Сихему у четири чете.
35. А Гал син Еведов изиде и стаде пред вратима градским; а Авимелех и народ што бјеше са њим изиде из засједе.
36. А Гал видјев народ рече Зевулу: ено народ слази сврх горе. А Зевул му одговори: од сјена горскога чине ти се људи.
37. Опет проговори Гал и рече: ено народ слази с виса, и чета једна иде путем к шуми Меоненимској.
38. А Зевул му рече: гдје су ти сада уста, којима си говорио: ко је Авимелех да му служимо? Није ли то онај народ који си презирао? Изиди сада, и биј се с њим.
39. И изиде Гал пред Сихемљанима, и поби се с Авимелехом.
40. Али Авимелех га потјера, и он побјеже од њега; и падоше многи побијени до самијех врата градских.
41. И Авимелех оста у Аруми; а Зевул истјера Гала и браћу његову, те не могаху сједети у Сихему.
42. А сјутрадан изиде народ у поље, и би јављено Авимелеху.
43. А он узе народ свој и раздијели га у три чете, и намјести их у засједу у пољу; и кад видје гдје народ излази из града, скочи на њих и поби их.
44. Јер Авимелех и чета која бијаше с њим ударише и стадоше код врата градских; а друге двије чете ударише на све оне који бијаху у пољу, и побише их.
45. И Авимелех бијаше град цео онај дан, и узе га, и поби народ који бјеше у њему, и раскопа град, и посија со по њему.
46. А кад то чуше који бијаху у кули Сихемској, уђоше у кулу куће бога Верита.
47. И би јављено Авимелеху да су се ондје скупили сви који бијаху у кули Сихемској.
48. Тада Авимелех изиде на гору Салмон, он и сав народ што бјеше с њим; и узев Авимелех сјекиру у руку отсијече грану од дрвета и метну је на раме, и рече народу који бијаше с њим: што видјесте да сам ја учинио, брзо чините као ја.
49. И сваки из народа отсијече себи грану, и пођоше за Авимелехом и пометаше гране око куле, и запалише њима град; и изгибоше сви који бијаху у кули Сихемској, око тисућу људи и жена.
50. Потом отиде Авимелех на Тевес, и стаде у око код Тевеса, и узе га.
51. А бијаше тврда кула усред града, и у њу побјегоше сви људи и жене и сви грађани, и затворивши се попеше се на кров од куле.
52. А Авимелех дође до куле и удари на њу, и дође до врата од куле да је запали огњем.
53. Али једна жена баци комад жрвња на главу Авимелеху и разби му главу.
54. А он брже викну момка који му ношаше оружје, и рече му: извади мач свој и убиј ме, да не реку за ме: жена га је убила. И прободе га слуга његов, те умрије.
55. А кад видјеше Израиљци гдје погибе Авимелех, отидоше сваки у своје мјесто.
56. Тако плати Бог Авимелеху за зло које је учинио оцу својему убивши седамдесет браће своје.
57. И све зло људи Сихемљана поврати Бог на њихове главе, и стече им се клетва Јотама сина Јеровалова.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.