Прва књига о царевима

12. Десет се племена буни и бира Јеровоама за цара; идолопоклонство Јеровоамово.

1. Тада отиде Ровоам у Сихем: јер се ондје скупи сав Израиљ да га зацаре.

2.Дн_10:1

2. А Јеровоам син Наватов, који још бијаше у Мисиру побјегавши онамо од цара Соломуна, кад чу, он још оста у Мисиру.

1.Цар_11:26, 1.Цар_11:40

3. Али послаше и дозваше га. Тако Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше и рекоше Ровоаму говорећи:

4. Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца својега и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити.

1.Сам_8:11, 1.Сам_8:18, 1.Цар_4:7, 1.Цар_4:22, Јов_20:19, Јов_20:22, Приче_3:31, Проп_5:8, Иса_58:6, Језек_45:8, Амос_1:2, Мих_2:1, Мих_2:3, Мал_3:5, 1.Сол_4:6

5. А он им рече: идите, па до три дана дођите опет к мени. И народ отиде.

6. Тада цар Ровоам учини вијеће са старцима који стајаше пред Соломуном оцем његовијем док бијаше жив, и рече: како свјетујете да одговорим народу?

Јов_12:12, Приче_27:10, Проп_10:4, Јер_42:2

7. А они му одговорише говорећи: ако данас угодиш народу и послушаш их и одговориш им лијепим ријечима, они ће ти бити слуге свагда.

2.Дн_10:7, Приче_15:1

8. Али он остави свијет што га свјетоваше старци, и учини вијеће с младићима, који одрастоше с њим и који стајаху пред њим.

9. И рече им: шта ви свјетујете да одговоримо народу, који ми рекоше говорећи: олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац?

10. Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: овако кажи народу што ти рече: твој је отац метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: мој је мали прст дебљи од бедара оца мојега.

1.Цар_3:7, 1.Цар_14:21, 2.Дн_10:10, Псал_7:16, Псал_140:11, Приче_18:6, Иса_47:1, Иса_47:6, Дап_27:42

11. Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.

12. А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму, како им бјеше казао цар рекавши: дођите опет к мени до три дана.

13. И цар одговори оштро народу оставивши свијет што га свјетоваше старци;

Проп_2:19

14. И рече им како га свјетоваше младићи говорећи: мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на јарам ваш; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.

15. И цар оглуши се народа, јер Господ бјеше тако уредио да би потврдио ријеч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму сину Наватову.

Суд_14:4, 1.Цар_11:11, 1.Цар_22:23, 2.Дн_10:15, 2.Дн_25:20, Псал_5:10, Амос_3:6

16. А кад видје сав Израиљ гдје их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: какав дио ми имамо с Давидом? немамо нашљедства са сином Јесејевијем. У шаторе своје, Израиљу! а ти Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде Израиљ у шаторе своје.

2.Сам_19:7, 2.Сам_20:1, Иса_7:17, Јв_13:8

17. Само над синовима Израиљевијем, који живљаху по градовима Јудинијем, зацари се Ровоам.

1.Цар_11:13, 2.Дн_11:13

18. И цар Ровоам посла Адорама који бијаше над данком; али га сав Израиљ засу камењем, те погибе; а цар Ровоам брже сједе на кола, те побјеже у Јерусалим.

2.Сам_20:24, 1.Цар_4:6, 2.Дн_10:13

19. Тако отпаде Израиљ од дома Давидова до данашњега дана.

1.Сам_10:19, 2.Цар_17:21, 2.Дн_10:19

20. И кад чу сав Израиљ да се вратио Јеровоам, пославши дозваше га на скупштину, и поставише га царем над свијем Израиљем. Не приста за домом Давидовијем ни једно племе осим самога племена Јудина.

1.Цар_11:31, Гал_1:8

21. А Ровоам дошав у Јерусалим сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет тисућа одабранијех војника, да завојште на дом Израиљев да поврате царство Ровоаму сину Соломунову.

2.Дн_11:1

22. Али дође ријеч Божја Семеју, човјеку Божијему, говорећи:

23. Кажи Ровоаму сину Соломунову цару Јудину и свему дому Јудину и Венијаминову и осталоме народу, и реци:

24. Овако вели Господ: не идите, и не бијте се с браћом својом, синовима Израиљевијем; вратите се свак својој кући, јер сам ја наредио тако да буде. И они послушаше ријеч Господњу и вративши се отидоше како Господ рече.

Приче_16:9

25. Потом сазида Јеровоам Сихем у гори Јефремовој и насели се у њему; а послије отиде оданде и сазида Фануил.

1.Мој_12:6, 1.Мој_32:30, Суд_8:8, Суд_8:17, Суд_9:45

26. И рече Јеровоам у срцу свом: може се царство повратити дому Давидову.

Псал_14:1, Рим_8:7

27. Ако овај народ стане ићи у Јерусалим да приноси жртве у дому Господњем, срце ће се народу обратити ка господару његову Ровоаму цару Јудину, те ће ме убити, и повратиће се к Ровоаму цару Јудину.

5.Мој_12:5, 1.Цар_15:17, 2.Цар_23:9

28. Зато цар смисли, те начини два телета од злата, па рече народу: не треба више да идете у Јерусалим; ево богова твојих, Израиљу, који су те извели из земље Мисирске.

2.Мој_32:4, 1.Цар_15:34, 1.Цар_16:19, 1.Цар_16:26, 2.Цар_10:29, 2.Цар_13:2, 2.Цар_13:11, 2.Цар_14:24, 2.Цар_15:18, 2.Дн_17:4, Ос_8:4

29. И намјести једно у Ветиљу а друго намјести у Дану.

1.Мој_28:19, Суд_18:29, 2.Цар_10:31, Јер_48:13, Ос_4:15, Амос_7:10

30. И то би на гријех, јер народ иђаше к једноме до Дана.

1.Цар_13:34, 2.Цар_10:31

31. И начини кућу на висини, и постави свештенике од простога народа који не бијаху од синова Левијевих.

4.Мој_3:10, 1.Цар_13:32, 1.Цар_13:33, Амос_7:10

32. И учини Јеровоам празник осмога мјесеца петнаестога дана, као што је празник у земљи Јудиној, и принесе жртве на олтару; тако учини и у Ветиљу приносећи жртве теоцима које начини; и постави у Ветиљу свештенике висинама које начини.

3.Мој_23:33, 4.Мој_29:12, Амос_7:13

33. И петнаестога дана осмога мјесеца, који бјеше смислио у срцу свом, приношаше жртве на олтару који начини у Ветиљу, и празноваше празник са синовима Израиљевијем, и приступи к олтару да кади.

4.Мој_15:39, 1.Цар_13:1

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.