1. А по смрти Аодовој опет синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом.
2. И Господ их даде у руке Јавину цару Хананском, који владаше у Асору, а војсци његовој бјеше војвода Сисара, који живљаше у Аросету незнабожачком.
3. И синови Израиљеви вапише ка Господу; јер он имаше девет стотина гвозденијех кола, и веома притјешњаваше синове Израиљеве двадесет година.
4. У то вријеме Девора пророчица, жена Лафидотова, суђаше Израиљу.
5. И Девора становаше под палмом између Раме и Ветиља у гори Јефремовој, и долажаху к њој синови Израиљеви на суд.
6. А она пославши дозва Варака сина Авинејемова из Кедеса Нефталимова, и рече му: није ли заповједио Господ Бог Израиљев: иди, скупи народ на гору Тавор, и узми са собом десет тисућа људи између синова Нефталимовијех и синова Завулоновијех?
7. Јер ћу довести к теби на поток Кисон Сисару војводу Јавинова и кола његова и људство његово, и предаћу га теби у руке.
8. А Варак јој рече: ако ћеш ти ићи са мном, ићи ћу; ако ли нећеш ићи са мном, нећу ићи.
9. А она рече: ја ћу ићи с тобом, али нећеш имати славе на путу којим ћеш ићи; јер ће жени у руку дати Господ Сисару. И уставши Девора отиде с Вараком у Кедес.
10. И Варак сазвавши синове Завулонове и Нефталимове у Кедес, поведе за собом десет тисућа људи; и Девора иђаше с њим.
11. А Евер Кенејин бјеше се одвојио од Кенеја, од синова Овава таста Мојсијева, и бјеше разапео свој шатор код храстова Занајимских, а то је код Кедеса.
12. И јавише Сисари да је изашао Варак син Авинејемов на гору Тавор.
13. И Сисара скупи сва кола своја, девет стотина кола гвозденијех, и сав народ који бијаше с њим од Аросета незнабожачкога до потока Кисона.
14. Тада рече Девора Вараку: устани, јер је ово дан, у који ти даде Господ Сисару у руке. Не иде ли Господ пред тобом? и Варак сиђе с горе Тавора, и десет тисућа људи за њим.
15. И Господ смете Сисару и сва кола његова и сву војску оштрим мачем пред Вараком; и Сисара сиђе с кола својих и побјеже пјешице.
16. А Варак потјера кола и војску до Аросета незнабожачкога; и паде сва војска Сисарина од оштрога мача, не оста ниједан.
17. А Сисара утече пјешице до шатора Јаиље жене Евера Кенејина; јер бијаше мир међу Јавином царем Асорским и домом Евера Кенејина.
18. И изиде Јаиља на сусрет Сисари, и рече му: склони се, господару, склони се код мене; не бој се. И он се склони код ње у шатор, и она га покри покривачем.
19. А он јој рече: дај ми мало воде да се напијем, јер сам жедан. А она отвори мијех млијека и напоји га, па га покри.
20. А он јој рече: стој на вратима од шатора, и ако ко дође и запита те и рече: има ли ту ко? реци: нема.
21. Тада Јаиља жена Еверова узе колац од шатора, и узе маљ у руку, и приступи к њему полако, и сатјера му колац кроз слијепе очи, те прође у земљу, кад спаваше тврдо уморан, и умрије.
22. И гле, Варак тјераше Сисару, и Јаиља му изиде на сусрет, и рече му: ходи да ти покажем човјека којега тражиш. И уђе к њој, и гле Сисара лежаше мртав, и колац му у слијепијем очима.
23. Тако покори Бог у онај дан Јавина цара Хананскога пред синовима Израиљевијем.
24. И рука синова Израиљевијех биваше све тежа Јавину цару Хананском, докле не истријебише Јавина цара Хананскога.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.