1. А по смрти Ахавовој одметнуше се Моавци од Израиља.
2. А Охозија паде кроз решетку из горње собе своје у Самарији, и разбоље се; па посла посланике и рече им: идите, питајте Велзевула бога Акаронскога хоћу ли оздравити од ове болести.
3. Али анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: устани, изиди на сусрет посланицима цара Самаријскога и реци им: еда ли нема Бога у Израиљу, те идете да питате Велзевула бога у Акарону?
4. А зато овако вели Господ: нећеш се дигнути са постеље на коју си легао, него ћеш умријети. Потом отиде Илија.
5. А слуге се вратише к Охозији, и он им рече: што сте се вратили?
6. А они му рекоше: срете нас један човјек, и рече нам: идите, вратите се к цару који вас је послао, и реците му: овако вели Господ: еда ли нема Бога у Израиљу, те шаљеш да питаш Велзевула бога у Акарону? Зато нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умријети.
7. А он им рече: какав бјеше на очи тај човјек који вас срете и то вам рече?
8. А они му одговорише: бјеше сав космат и опасан кожнијем појасом. А он рече: то је Илија Тесвићанин.
9. Тада посла к њему педесетника с његовом педесеторицом; и он отиде к њему; и гле, он сјеђаше наврх горе; и педесетник му рече: човјече Божји, цар је заповједио, сиђи.
10. А Илија одговарајући рече педесетнику: ако сам човјек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ с неба и прождрије њега и његову педесеторицу.
11. Опет посла к њему другог педесетника с његовом педесеторицом, који проговори и рече му: човјече Божји, цар је тако заповједио, сиђи брже.
12. А Илија одговори и рече им: ако сам човјек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ Божји с неба и прождрије њега и његову педесеторицу.
13. Тада опет посла трећега педесетника с његовом педесеторицом. А овај трећи педесетник кад дође, клече на кољена своја пред Илијом, и молећи га рече му: човјече Божји, да ти је драга душа моја и душа ове педесеторице, слуга твојих.
14. Ето, сишао је огањ с неба и прождро прва два педесетника с њиховом педесеторицом; али сада да ти је драга душа моја.
15. А анђео Господњи рече Илији: иди с њим, и не бој га се. И уста Илија и отиде с њим к цару.
16. И рече му: овако вели Господ: зато што си слао посланике да питају Велзевула бога у Акарону као да нема Бога у Израиљу да би га питао, нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умријети.
17. И умрије по ријечи Господњој, коју рече Илија, а на његово се мјесто зацари Јорам друге године царовања Јорама сина Јосафатова над Јудом, јер он нема сина.
18. А остала дјела Охозијина што је чинио, нијесу ли записана у дневнику царева Израиљевих?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.