1. А послије тога набави себи Авесалом кола и коња и педесет људи, који трчаху пред њим.
2. И устајаше рано Авесалом, и стајаше крај пута код врата; и ко год имаше парницу и иђаше цару на суд, Авесалом га дозиваше к себи и говораше: из кога си града? А кад би онај одговорио: слуга је твој из тога и тога племена Израиљева,
3. Тада би му рекао Авесалом: видиш, твоја је ствар добра и праведна, али те нема ко саслушати код цара.
4. Још говораше Авесалом: кад бих ја био постављен да судим у земљи! да сваки к мени долази који има посла на суду, ја бих му дао правицу.
5. И кад би му ко приступио да му се поклони, он би пружио руку своју, те би га ухватио и пољубио.
6. Тако чињаше Авесалом са сваким Израиљцем, који долажаше на суд к цару; и Авесалом примамљиваше срца људи Израиљаца.
7. А кад прође четрдесет година, рече Авесалом цару: да отидем у Хеврон да извршим завјет који сам завјетовао Господу.
8. Јер кад сјеђах у Гесуру у Сирији, учини завјет слуга твој рекавши: ако ме Господ одведе натраг у Јерусалим, послужићу Господу.
9. А цар му рече: иди с миром. И он се подиже и отиде у Хеврон.
10. И разасла Авесалом по свијем племенима Израиљевим уходе поручивши: кад чујете трубе да затрубе, реците: зацари се Авесалом у Хеврону.
11. А с Авесаломом отиде двјеста људи из Јерусалима позванијех; али отидоше у простоти својој не знајући ништа.
12. А Авесалом посла и по Ахитофела Гилоњанина, савјетника Давидова, да дође из града својега Гилона, кад приношаше жртве. И буна поста јака, и народ се све више стјецаше к Авесалому.
13. Тада дође гласник к Давиду и рече: срце Израиљу приста за Авесаломом.
14. А Давид рече свијем слугама својим које бијаху с њим у Јерусалиму: устајте, да бјежимо; иначе нећемо утећи од Авесалома; брже похитајте, да не похита он и не стигне нас и обори на нас зло, и града не окрене под мач.
15. А слуге цареве рекоше цару: што је год воља цару господару нашему, ево слуга твојих.
16. И отиде цар пјешице и сав дом његов; само десет жена иноча остави цар да му чувају кућу.
17. И када отиде цар и сав народ пјешице, уставише се на једном мјесту подалеко.
18. А све слуге његове иђаху уза њ, и сви Херетеји и сви Фелетеји; и сви Гетеји, шест стотина људи, који бијаху дошли пјешке из Гата, иђаху пред царем.
19. И рече цар Итају Гетејину: што и ти идеш с нама? Врати се и остани код цара; јер си странац и опет ћеш отићи у своје мјесто.
20. Јуче си дошао, па зар данас да те крећем да се потуцаш с нама? Ја ћу ићи куда могу, а ти се врати и одведи натраг браћу своју. Нека милост и вјера буде с тобом.
21. А Итај одговори цару и рече: тако жив да је Господ и тако да је жив цар господар мој, гдје буде цар господар мој, било на смрт или на живот, ондје ће бити и слуга твој.
22. Тада рече Давид Итају: а ти ходи. И тако пође Итај Гетејин са свијем људима својим и свом дјецом што бијаху с њим.
23. И сва земља плакаше иза гласа и сав народ прелажаше. И тако цар пријеђе преко потока Кедрона, и сав народ пријеђе идући к пустињи.
24. А гле и Садок бијаше ондје и сви Левити с њим носећи ковчег завјета Божијега; и спустише ковчег Божји, а пође и Авијатар, докле сав народ изиде из града.
25. И рече цар Садоку: носи ковчег Божји натраг у град; ако нађем милост пред Господом, он ће ме довести натраг, и даће ми да опет видим њега и дом његов.
26. Ако ли овако рече: нијеси ми мио; ево ме, нека учини са мном што му буде воља.
27. Још рече цар Садоку свештенику: нијеси ли ти видјелац? врати се у град с миром, и Ахимас син твој и Јонатан син Авијатаров, два сина ваша с вама.
28. Видите, ја ћу се забавити у пољу у пустињи докле не дође од вас гласник да ми јави.
29. И тако Садок и Авијатар однесоше ковчег Божји натраг у Јерусалим, и осташе ондје.
30. А Давид иђаше уз гору Маслинску, и идући плакаше, и покривене главе и бос иђаше; тако и сав народ, који бјеше с њим, сваки покривене главе иђаше, и идући плакаше.
31. Тада јавише Давиду и рекоше му: Ахитофел је међу онима који се побунише с Авесаломом. А Давид рече: разбиј намјеру Ахитофелову, Господе!
32. И кад Давид дође наврх горе, гдје се шћаше поклонити Богу, гле, срете га Хусај Архијанин раздрте хаљине и главе посуте прахом.
33. И рече му Давид: ако пођеш са мном бићеш ми на теготу.
34. Али да се вратиш у град и речеш Авесалому: бићу твој слуга царе! био сам дуго слуга твоме оцу, а сада ћу тако бити теби слуга; разбићеш ми намјеру Ахитофелову.
35. И свештеници Садок и Авијатар неће ли бити с тобом? Што год чујеш из куће цареве, докажи Садоку и Авијатару свештеницима.
36. Ето, ондје су с њима два сина њихова, Ахимас Садоков и Јонатан Авијатаров, по њима ми јављајте што год дочујете.
37. И отиде у град Хусај пријатељ Давидов, и Авесалом дође у Јерусалим.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.