1. А ондје се деси неваљао човјек, по имену Сева син Вихријев, од Венијамина. Он затруби у трубу и рече: ми немамо дијела с Давидом, ни нашљедства са сином Јесејевијем; свак у свој шатор, о Израиљу!
2. Тако сви Израиљци отступише од Давида и отидоше за Севом сином Вихријевим; људи пак од Јуде држаше се цара својега и отпратише га од Јордана до Јерусалима.
3. А кад цар Давид дође у кућу своју у Јерусалим, узе цар десет жена иноча, које бјеше оставио да му чувају кућу, и метну их у затвор, гдје их храњаше али не лијегаше с њима, него осташе затворене до смрти своје и живљаху као удовице.
4. Потом рече цар Амаси: сазови ми људе од Јуде до три дана, и нађи се и ти овдје.
5. И отиде Амаса да сазове народ Јудин; али се забави преко рока који му бјеше одређен.
6. А Давид рече Ависају: сад ће нам Сева син Вихријев чинити горе него Авесалом. Него узми слуге господара својега, и гони га да не нађе за се који тврд град и не умакне нам из очију.
7. Тако изидоше за њим људи Јоавови, и Херетеји и Фелетеји и сви јунаци, изидоше из Јерусалима да гоне Севу сина Вихријева.
8. И кад бијаху код великога камена у Гаваону, срете их Амаса. А Јоав бијаше опасан преко хаљине коју имаше на себи, и озго бијаше припасао мач уз бедрицу у корицама. И кад пође, мач му испаде.
9. Тада рече Јоав Амаси: јеси ли здраво брате? И дохвати се Јоав десном руком својом браде Амаси да га цјелује.
10. А Амаса не узимаше на ум мача, који бијаше Јоаву у руци; а он га удари њим под пето ребро, и просу му цријева на земљу, те од једнога ударца умрије. Потом Јоав и Ависај брат његов отидоше у потјеру за Севом сином Вихријевим.
11. А један од момака Јоавовијех стаде код њега и рече: ко љуби Јоава и ко је Давидов, за Јоавом!
12. А Амаса се ваљаше у својој крви насред пута. И видјећи онај човјек гдје се уставља сав народ одвуче Амасу с пута у поље и баци хаљину на њ, кад видје гдје се уставља сваки ко наиђе на њ.
13. И кад би уклоњен с пута прођоше сви за Јоавом да тјерају Севу сина Вихријева.
14. И он прође кроз сва племена Израиљева до Авела и до Ветмахе са свијем Виранима, који се окупише те иђаху за њим.
15. И дошавши опколише га у Авел-Вет-Маси, и ископаше опкоп око града тако да стајаху пред зидом; и сав народ што бјеше с Јоавом наваљиваше да обори зид.
16. Тада викну једна мудра жена из града: чујте, чујте! Кажите Јоаву: приступи овамо да говорим с тобом.
17. А кад он приступи к њој, рече жена: јеси ли ти Јоав? А он рече: јесам. А она рече: послушај ријечи слушкиње своје. А он рече: да чујем.
18. А она рече говорећи: од старине се говори: ваља питати у Авелу. И тако се извршиваше.
19. Ја сам један од мирнијех и вјернијех градова у Израиљу, а ти хоћеш да затреш град, и то мајку у Израиљу. Зашто хоћеш да прождреш нашљедство Господње?
20. А Јоав одговори и рече: сачувај Боже! сачувај Боже! нећу да прождрем ни да раскопам.
21. Није тако; него један из горе Јефремове, по имену Сева син Вихријев, подигао је руку своју на цара Давида; дајте само њега, па ћу отићи од града. А жена рече Јоаву: ево, глава његова бациће ти се преко зида.
22. И жена отиде к свему народу с мудрошћу својом; и отсјекоше главу Севи сину Вихријеву, и бацише је Јоаву. А он затруби у трубу, те се разидоше од града свак у свој шатор. А Јоав се врати у Јерусалим к цару.
23. А бијаше Јоав над свом војском Израиљевом; а Венаја син Јодајев бијаше над Хетејима и Фелетејима;
24. А Адорам бјеше над данцима; а Јосафат син Ахилудов бјеше паметар;
25. Сеја писар; а Садок и Авијатар свештеници.
26. И Ира Јаиранин бјеше кнез Давиду.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.