1. Ријеч која дође у утвари Исаији сину Амосову за Јуду и за Јерусалим.
2. Биће у потоња времена гора дома Господњега утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стјецаће се к њој сви народи.
3. И ићи ће многи народи говорећи: ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљева, и учиће нас својим путовима, и ходићемо стазама његовијем; јер ће из Сиона изаћи закон, и ријеч Господња из Јерусалима.
4. И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.
5. Доме Јаковљев, ходи да идемо по свјетлости Господњој.
6. Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источнијех и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.
7. И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њихову нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховијем нема краја.
8. Пуна је земља њихова и идола; дјелу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.
9. И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.
10. Уђи у стијену, и сакриј се у прах од страха Господњега и од славе величанства његова.
11. Поносите очи човјечије понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
12. Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на свакога који се подиже, те ће бити понижени,
13. И на све кедре Ливанске велике и високе и на све храстове Васанске,
14. И на све горе високе и на све хумове издигнуте,
15. И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,
16. И на све лађе Тарсиске и на све ликове миле.
17. Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
18. И идола ће нестати сасвијем.
19. И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу.
20. Тада ће бацити човјек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слијепијем мишима,
21. Улазећи у расјелине камене и у пећине камене од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу.
22. Прођите се човјека, којему је дах у носу; јер шта вриједи?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.