1. А људи од племена Јефремова рекоше му: шта нам то учини те нас не позва кад пође у бој на Мадијане? и викаху на њ жестоко.
2. А он им рече: па шта сам учинио тако као ви? Није ли пабирчење Јефремово боље него берба Авијезерова?
3. Вама је у руке дао Господ кнезове Мадијанске, Орива и Зива; па што ја могох учинити тако као ви? Тада се утиша дух њихов према њему кад тако говори.
4. А кад Гедеон дође на Јордан, пријеђе преко њега с триста људи који бјеху с њим, а бјеху уморни гонећи.
5. Па рече људима Сокоћанима: дајте неколико хљебова народу који иде за мном, јер су уморни, а ја гоним Зевеја и Салмана цареве Мадијанске.
6. А главари Сокотски рекоше му: је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци да дамо хљеба твојој војсци?
7. А Гедеон им рече: кад ми Бог преда Зевеја и Салмана у руку, тада ћу помлатити тјелеса ваша трњем из ове пустиње и драчом.
8. И отиде оданде у Фануил, и рече Фануиљанима исто онако, а они му одговорише као што одговорише људи у Сокоту.
9. Зато и људима Фануиљанима рече: кад се вратим здраво, развалићу ту кулу.
10. А Зевеј и Салман бијаху у Каркору, и војска њихова с њима, око петнаест тисућа, што их год оста од све војске источне; а побијенијех бијаше сто и двадесет тисућа људи који махаху мачем.
11. И отиде Гедеон преко онијех што живе под шаторима, с истока Нови и Јогвеји, и удари на војску кад војска стајаше безбрижна.
12. А Зевеј и Салман побјегоше, а он их потјера, и ухвати два цара Мадијанска, Зевеја и Салмана, и распуди сву војску.
13. И врати се Гедеон син Јоасов из боја прије сунчанога рођаја.
14. И ухвати момка из Сокота, и испитива га; а он му пописа кнезове Сокотске и старјешине, седамдесет и седам људи.
15. Па кад дође к Сокоћанима, рече: ево Зевеја и Салмана, за које ми се ругасте говорећи: је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци, да дамо хљеба уморнијем људима твојим?
16. И узевши старјешине онога мјеста и трња из пустиње и драче даде на њима углед Сокоћанима.
17. И кулу Фануилску развали и поби људе тамошње.
18. Потом рече Зевеју и Салману: каки бјеху људи које побисте на Тавору? А они рекоше: таки као ти; сваки бјеше на очима као царски син.
19. А он рече: то бјеху моја браћа, синови моје матере. Тако Господ био жив! да сте их оставили у животу, не бих вас погубио.
20. Тада рече Јетеру првенцу својему: устани, погуби их. Али дијете не извуче мача својега, јер се бојаше, јер бјеше још дијете.
21. Тада рече Зевеј и Салман: устани ти, уложи на нас; јер какав је човјек онака му је и снага. И уставши Гедеон погуби Зевеја и Салмана, и узе мјесечиће који бијаху о вратовима камила њиховијех.
22. Потом рекоше Израиљци Гедеону: буди нам господар ти и син твој и син сина твојега, јер си нас избавио из руке Мадијанске.
23. А Гедеон им рече: нећу вам ја бити господар, нити ће вам син мој бити господар; Господ ће вам бити Господар.
24. Још им рече Гедеон: једно ћу искати од вас: да ми дате сваки гривну од плијена својега. А гривне имаху златне, јер бјеху Исмаиљци.
25. И одговорише: даћемо драге воље. И разастрвши хаљину бацише на њу гривне, сваки од плијена својега.
26. И бјеше на меру златнијех гривана што изиска тисућа и седам стотина сикала злата, осим мјесечића и ланчића и хаљина скерлетнијех, што ношаху цареви Мадијански, и осим литарова, што бијаху око врата камила њиховијех.
27. И Гедеон начини од тога оплећак, и остави га у својем граду Офри; и ондје сав Израиљ стаде чинити прељубу за њим, и би Гедеону и дому његову замка.
28. Тако бише покорени Мадијани пред синовима Израиљевијем, и више не дигоше главе. И земља би мирна четрдесет година за вијека Гедеонова.
29. И отишав Јеровал син Јоасов оста у својој кући.
30. И имаше Гедеон седамдесет синова, који изидоше од бедара његовијех, јер имаше много жена.
31. И иноча његова, која бијаше у Сихему, и она му роди сина, и надје му име Авимелех.
32. Потом умрије Гедеон син Јоасов у доброј старости, и би погребен у гробу Јоаса оца својега Авијезерита у Офри.
33. А кад умрије Гедеон, опет синови Израиљеви чинише прељубу за Валима, и поставише себи Вал-Верита за бога.
34. И не сјећаше се синови Израиљеви Господа Бога својега, који их је избавио из руку свијех непријатеља њиховијех унаоколо.
35. И не учинише милости дому Јеровала Гедеона према свему добру што је он учинио Израиљу.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.