1. Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш невјеру а теби се не чини невјера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити невјеру, чиниће ти се невјера.
2. Господе, смилуј се на нас, тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
3. Народи побјегоше од јаке вике, расијаше се народи што се ти подиже.
4. И покупиће се плијен ваш као што се купе гусјенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
5. Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
6. И тврђа времена твојега, сила спасења твојега биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
7. Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
8. Путови опустјеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човјека.
9. Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил огољеше.
10. Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
11. Затрудњећете сламом, родићете стрњику; гњев ваш прождријеће вас као огањ.
12. И народи ће бити као пећи кречне, изгорјеће огњем као трње посјечено.
13. Слушајте који сте далеко што сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
14. Грјешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемјере, и рећи ће: ко ће нас остати код огња који прождире? ко ће нас остати код вјечне жеге?
15. Ко ходи у правди и говори што је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклона; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зла;
16. Он ће наставати на високим мјестима; градови на стјенама биће му уточиште, хљеб ће му се давати, воде му се неће премицати.
17. Очи ће ти видјети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
18. Срце ће твоје мислити о страху говорећи: гдје је писар? гдје бројач? гдје је онај што прегледа куле?
19. Нећеш видјети жестока народа, народа који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разумије.
20. Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека видје Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однијети, којему се коље неће нигда помјерити, и ниједно му се уже неће откинути.
21. Него ће нам ондје Господ велики бити мјесто ријека и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
22. Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, он ће нас спасти.
23. Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се раздијелити велик плијен, хроми ће разграбити плијен.
24. И нико од становника неће рећи: болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.