1. Саберите се, саберите се, народе немили,
2. Док није изашао суд, и дан прошао као пљева, док није дошао на вас љути гњев Господњи, док није дошао на вас дан гњева Господњега.
3. Тражите Господа сви који сте кротки у земљи, који чините што је наредио; тражите правду, тражите кротост, еда бисте се сакрили на дан гњева Господњега.
4. Јер ће се Газа оставити и Аскалон ће опустјети; Азот ће се одагнати у подне и Акарон ће се искоријенити.
5. Тешко онима који живе по бреговима морским, народу Херетејском: ријеч је Господња на вас, Ханане, земљо Филистејска, ја ћу те затрти да не буде становника у теби.
6. И брегови ће морски бити станови и јаме пастирске и торови за стада.
7. И тај ће крај бити остатку дома Јудина; ондје ће пасти; у домовима ће Аскалонским лијегати увече; јер ће их походити Господ Бог њихов и повратити робље њихово.
8. Чуо сам руг Моавов и укоре синова Амоновијех којима ружише мој народ, и раширише се преко међа њиховијех.
9. Зато, тако ја био жив, говори Господ над војскама, Бог Израиљев, Моав ће бити као Содом и синови Амонови као Гомор, мјесто копривама, и сланица и вјечна пустош: остатак народа мојега оплијениће их, и који остану од народа мојега наслиједиће их.
10. То ће им бити за поноситост њихову; јер ружише народ Господа над војскама и подизаше се на њ.
11. Страшан ће им бити Господ, јер ће истријебити све богове земаљске, и њему ће се клањати сваки из својега мјеста, сва острва народна.
12. И ви, Етиопљани, бићете побијени мачем мојим.
13. И дигнуће руку своју на сјевер, и затрће Асирску, и Ниневију ће опустити да буде суха као пустиња.
14. И у њој ће лежати стада, свакојако звијерје између народа, и гем и ћук ноћиваће на довратницима њезинијем; гласом ће пјевати на прозорима; пустош ће бити на праговима; јер ће се поскидати кедровина.
15. Таки ће бити весели град, који сједи без бриге, који говори у срцу свом: ја сам, и осим мене нема другога. Како опустје! поста ложа звијерју! Ко год прође мимо њ звиждаће и махати руком.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.