1. Кад Јефрем говораше, бјеше страх; бјеше се узвисио у Израиљу; али се огријеши о Вала, те умрије.
2. И сада једнако гријеше и граде себи лијући од сребра својега по разуму својему ликове, који су сви дјело умјетничко, а они говоре за њих: људи који приносе жртве нека цјелују теоце.
3. Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као пљева, коју односи вјетар с гумна, и као дим из димњака.
4. А ја сам Господ Бог твој од земље Мисирске, и Бога осим мене нијеси познао, и осим мене нема ко би спасао.
5. Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној.
6. Имајући добру пашу бијаху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише.
7. Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу.
8. Срешћу их као медвједица којој узму медвједиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их ондје као лав; звијерје пољско раскинуће их.
9. Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени.
10. Гдје ти је цар? гдје је? нека те сачува у свијем градовима твојим; гдје ли су судије твоје, за које си говорио: дај ми цара и кнезове?
11. Дадох ти цара у гњеву свом, и узех га у јарости својој.
12. Свезано је безакоње Јефремово, остављен је гријех његов.
13. Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.
14. Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; гдје је, смрти, помор твој? гдје је, гробе, погибао твоја? кајање ће бити сакривено од очију мојих.
15. Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни вјетар, вјетар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однијети благо од свијех драгих заклада.
16. Самарија ће опустјети, јер се одметну од Бога својега; они ће пасти од мача, дјеца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.