1. А бијаше један човјек из горе Јефремове по имену Миха.
2. Он рече матери својој: тисућа и сто сребрника, што су ти украдени, за које си клела и говорила преда мном, ево, то је сребро у мене, ја сам га узео. А мати му рече: Господ да те благослови, сине!
3. А кад врати тисућу и сто сребрника матери својој, рече мати његова: то сам сребро посветила Господу из своје руке за тебе, сине мој, да се начини од њега лик резан и ливен; зато ти га сада дајем натраг.
4. Али он опет даде сребро матери својој, а мати узе двјеста сребрника и даде златару, а он начини од њега лик резан и ливен, те бијаше у кући Михиној.
5. И тај Миха имаше кућу за богове, и начини оплећак и ликове, и посвети једнога између синова својих да му буде свештеник.
6. У то вријеме не бјеше цара у Израиљу: сваки чињаше што му бијаше драго.
7. А бјеше један младић из Витлејема Јудина, од породице Јудине, који бјеше Левит и ондје борављаше.
8. Он отиде из тога града, Витлејема Јудина, да се настани гдје може; и идући својим путем дође у гору Јефремову до куће Михине.
9. А Миха му рече: откуда идеш? Одговори му Левит: из Витлејема Јудина, идем да се настаним гдје могу.
10. А Миха му рече: остани код мене, и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрника на годину и двоје хаљине и храну. И отиде Левит к њему.
11. И Левиту би по вољи да остане код њега, и би му тај младић као да му је син.
12. И Миха посвети Левита да му је свештеник тај младић, и оста у кући Михиној.
13. Тада рече Миха: сада знам да ће ми Господ учинити добро зато што имам Левита свештеника.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.