1. А људи од племена Јефремова скупише се, и прешавши на сјевер рекоше Јефтају: зашто си ишао у бој на синове Амонове а нас нијеси позвао да идемо с тобом? Спалићемо огњем дом твој и тебе.
2. А Јефтај им рече: имах велику распру са синовима Амоновијем ја и мој народ, и позвах вас, али ме не избависте из руку његовијех.
3. Па видјећи да ме не избависте, ставих душу своју у руку своју, и отидох на синове Амонове, и Господ ми их даде у руке; па што сте сада дошли к мени да се бијете са мном?
4. Тада Јефтај скупи све људе од Галада, и удари на Јефрема; и људи од Галада побише Јефрема; јер говораху: бјегунци сте Јефремови ви, људи од Галада, који се бавите међу Јефремом и међу Манасијом.
5. И Галад узе Јефрему бродове Јорданске. И кад који од Јефрема добјеже и рече: пусти ме да пријеђем, рекоше му они од Галада: јеси ли од Јефрема? и кад он рече: нијесам,
6. Онда му рекоше: реци: Шиболет. А он рече: Сиболет, не могући добро изговорити. Тада га ухватише и заклаше на броду Јорданском. И погибе у оно вријеме из племена Јефремова четрдесет и двије тисуће.
7. И Јефтај би судија Израиљу шест година; и умрије, и би погребен у граду Галадском.
8. А послије њега би судија Израиљу Авесан из Витлејема.
9. И имаше тридесет синова и тридесет кћери, које разуда из куће, а тридесет дјевојака доведе синовима својим из других кућа; и би судија Израиљу седам година.
10. Потом умрије Авесан, и би погребен у Витлејему.
11. А послије њега би судија Израиљу Елон од Завулона; он би судија Израиљу десет година.
12. Потом умрије Елон од Завулона и би погребен у Ајалону у земљи Завулоновој.
13. Послије њега би судија у Израиљу Авдон син Елилов Фаратоњанин.
14. Он имаше четрдесет синова и тридесет унука, који јахаху седамдесеторо магаради. И би судија Израиљу осам година.
15. Потом умрије Авдон син Елилов Фаратоњанин, и би погребен у Фаратону у земљи Јефремовој на гори Амаличкој.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.