1. И урани Јеровал, то је Гедеон, и сав народ што бијаше с њим, и стадоше у око код извора Арода; а војска Мадијанска бјеше му са сјевера крај горе Мореха у долини.
2. А Господ рече Гедеону: много је народа с тобом, зато им нећу дати Мадијана у руке, да се не би хвалио Израиљ супрот мени говорећи: моја ме рука избави.
3. Него сада огласи да чује народ и реци: ко се боји и кога је страх, нека се врати и нек иде одмах ка гори Галаду. И врати се из народа двадесет и двије тисуће; а десет тисућа оста.
4. Опет рече Господ Гедеону: још је много народа; сведи их на воду, и ондје ћу ти их пребрати; за којега ти год речем: тај нека иде с тобом, нека иде с тобом; а за кога ти год речем: тај нека не иде с тобом, нека не иде.
5. И сведе народ на воду; а Господ рече Гедеону: који стане лаптати језиком воду, као што лапће пас, метни га на страну; тако и свакога који клекне на кољена да пије.
6. И онијех који лапташе, руком својом к устима принесавши воду, бјеше три стотине људи; а сав остали народ клече на кољена своја да пију воде.
7. Тада рече Господ Гедеону: с тијех триста људи који лапташе воду избавићу вас и предаћу ти у руке Мадијане; нека дакле одлази сав овај народ свако на своје мјесто.
8. И народ узе брашњенице и трубе; и Гедеон отпусти све људе Израиљце да иду сваки у свој шатор, а онијех триста људи задржа. А око Мадијански бијаше ниже њега у долини.
9. И ону ноћ рече му Господ: устани, сиђи у око, јер ти га дадох у руке.
10. Ако ли се бојиш сам сићи, сиђи у око са Фуром момком својим,
11. И чућеш шта говоре, па ће ти осилити руке и ударићеш на око. И сиђе он и Фура момак његов до краја војске која бијаше у околу.
12. А Мадијани и Амалици и сав народ источни лежаху по долини као скакавци, тако их бјеше много; и камилама њиховијем не бјеше броја; бјеше их много као пијеска по бријегу морском,
13. И кад дође Гедеон, а то један приповиједаше другу својему сан, и говораше: гле, усних, а то печен хљеб јечмен котрљаше се к околу Мадијанском и дође до шатора и стаде ударати о њих, те падаху, и испремета их, и попадаше шатори.
14. А друг му одговори и рече: то није друго него мач Гедеона сина Јоасова човјека Израиљца; предао му је у руке Бог Мадијане и сав овај око.
15. И кад Гедеон чу како онај приповједи сан и како га овај истумачи, поклони се и врати се у око Израиљски и рече: устајте, јер вам даде Господ у руке око Мадијански.
16. Потом раздијели триста људи у три чете, и даде свакоме по трубу у руку и по празан жбан и по луч у жбан.
17. И рече им: на мене гледајте, па тако чините; гле, је ћу доћи на крај окола, па шта ја ушчиним, то чините.
18. Кад ја затрубим у трубу и сви који буду са мном, тада и ви затрубите у трубе око свега окола, и вичите: мач Господњи и Гедеонов.
19. И дође Гедеон и сто људи што бијаху с њим на крај окола, у почетак средње страже, истом бијаху промијенили стражу; а они затрубише у трубе и полупаше жбанове које имаху у рукама.
20. Тако три чете затрубише у трубе и полупаше жбанове, и држаху у лијевој руци лучеве а у десној трубе трубећи, и повикаше: мач Господњи и Гедеонов.
21. И стадоше сваки на свом мјесту око војске; а сва се војска смете и стадоше викати и бјежати.
22. А кад затрубише у трубе онијех три стотине, Господ обрати мач свакоме на друга његова по свему околу, те побјеже војска до Вет-Асете, у Зерерат, до обале Авел-Меолске код Тавата.
23. А Израиљци из племена Нефталимова и Асирова и из свега племена Манасијина стекоше се и гонише Мадијане.
24. И Гедеон посла гласнике по свој гори Јефремовој говорећи: сиђите пред Мадијане и ухватите им воде до Ветваре дуж Јордана. И стекоше се сви људи из племена Јефремова и ухватише воде до Ветваре дуж Јордана.
25. И ухватише два кнеза Мадијанска, Орива и Зива, и убише Орива на стијени Оривовој, а Зива убише код тијеска Зивова; и гонише Мадијане, и донесоше главу Оривову и Зивову ка Гедеону преко Јордана.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.