1. Али Сара жена Аврамова не рађаше му дјеце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агару.
2. Па рече Сара Авраму: Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила дјеце од ње. И Аврам приста на ријеч Сарину.
3. И Сара жена Аврамова узе Агару Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу својему послије десет година откако се настани Аврам у земљи Хананској.
4. И он отиде к Агари, и она затрудње; а кад видје да је трудна, понесе се од госпође своје.
5. А Сара рече Авраму: увреда моја паде на тебе; ја ти метнух на крило робињу своју, а она видјевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби.
6. А Аврам рече Сари: ето, робиња је твоја у твојим рукама, чини с њом што ти је воља. И Сара је стаде злоставити, те она побјеже од ње.
7. Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур.
8. И рече јој: Агаро, робињо Сарина, откуда идеш, куда ли идеш? А она рече: бјежим од Саре госпође своје.
9. А анђео јој Господњи рече: врати се госпођи својој и покори јој се.
10. Опет јој рече анђео Господњи: умножићу веома сјеме твоје, да се неће моћи пребројати од множине.
11. Јоште јој рече анђео Господњи: ето си трудна, и родићеш сина, и надјени му име Исмаило; јер је Господ видио муку твоју.
12. А биће човјек убојица; рука ће се његова дизати на свакога а свачија на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој.
13. Тада Агара призва име Господа који говори с њом: ти си Бог, који види. Јер говораше: зар још гледам иза онога који ме видје?
14. Тога ради зове се студенац онај студенац живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада.
15. И роди Агара Авраму сина; и надједе Аврам сину својему, којега му роди Агара, име Исмаило.
16. А бјеше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.