1. Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гњевио си се; поврати нас.
2. Затресао си земљу, и развалио си је; стегни расјелине њезине, јер се њиха.
3. Дао си народу својему да позна љуту невољу, напојио си нас вина од којега се занесосмо.
4. Подигни заставу за оне који те се боје, да утеку од лука,
5. Да се избаве мили твоји. Помози десницом својом и услиши ме.
6. Бог рече у светињи својој: веселићу се, раздијелићу Сихем, и долину Сокот размјерићу.
7. Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крјепост главе моје, Јуда скиптар мој,
8. Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Пјевај ми, Филистејска земљо!
9. Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?
10. Зар нећеш ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом?
11. Дај нам помоћ у тјескоби. А обрана је човјечија узалуд.
12. Богом смо јаки: он гази непријатеље наше.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.