Књига о Рути

3. Рута слуша Нојеминин савјет.

1. Потом рече јој Нојемина свекрва њезина: кћери моја, не треба ли да ти потражим починка, да би ти добро било?

5.Мој_4:40, Рути_1:9, Псал_128:2, Јер_22:15, 1.Кор_7:36, 1.Тим_5:8

2. Ево, није ли нам род Воз, код којега си била са дјевојкама његовијем? ево, он ће ову ноћ вијати јечам на гумну.

Рути_2:1, Рути_2:8

3. Умиј се дакле, и намажи се, и обуци хаљине своје на се, па иди на гумно; али да не дозна за те човјек докле не једе и не напије се.

2.Сам_14:2, Језек_23:40

4. Па кад легне, запамти мјесто гдје легне, па онда отиди и дигни покривач с ногу његовијех, те лези ондје; а он ће ти казати шта ћеш радити.

5. А Рута јој рече: што ми год кажеш, учинићу.

Еф_6:1, Кол_3:20

6. И отиде на гумно и учини све што јој заповједи свекрва.

7. А Воз једавши и пивши и провеселивши се отиде те леже код стога; а она дође полако, подиже покривач с ногу његовијех и лијеже.

Суд_19:6, 2.Сам_13:28, Јест_1:10

8. А кад би око поноћи трже се човјек и обрну се, а гле, жена лежаше код ногу његовијех.

9. И он јој рече: ко си? Одговори: ја сам Рута слушкиња твоја; рашири крило своје на слушкињу своју, јер си ми осветник.

Рути_2:20, Језек_16:8

10. А он рече: Господ да те благослови, кћери моја; ова потоња милост коју ми показујеш већа је од прве, што нијеси тражила младића, ни сиромашна ни богата.

Рути_1:8, Рути_2:20

11. Зато сада, кћери моја, не бој се; што год речеш учинићу ти; јер зна цијело мјесто народа мојега да си поштена жена.

Приче_12:4

12. Јест истина, ја сам ти осветник; али има јоште ближи од мене.

Рути_4:1, 2.Сам_19:42, 1.Сол_4:6

13. Преноћи овдје; па сјутра ако те хтједбуде узети, добро, нека узме; ако ли не хтједбуде узети, ја ћу те узети, тако жив био Господ! Спавај до јутра.

5.Мој_25:5, Суд_8:19, Рути_4:5, Јер_4:2, Мт_22:24, Јев_6:16

14. И она спава код ногу његовијех до јутра; потом уста док још не могаше човјек човјека распознати, јер Воз рече: да се не дозна да је жена долазила на гумно.

Рим_12:17, 1.Кор_10:32, 2.Кор_8:21, 1.Сол_5:22, 1.Пт_2:12

15. И рече: дај огртач који имаш на себи; и држи га. И она га подржа, а он јој измјери шест мјерица јечма, и напрти јој и она отиде у град.

16. И дође свекрви својој, која јој рече: шта би кћери моја? А она јој каза све што јој учини онај човјек.

17. И рече: овијех шест мјерица јечма даде ми, јер ми рече: немој се вратити празна к свекрви својој.

18. А она јој рече: почекај, кћери моја, док дознаш како ће изаћи; јер онај човјек неће се смирити док не сврши ствар данас.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.