1. Молим вас, дакле, браћо, ради милости Божије, да дате тјелеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу, као своје духовно богослужење.
2. И не саображавајте се овоме вијеку, него се преображавајте обновљењем ума свога, да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља Божија.
3. Јер кроз благодат која ми је дата, говорим свакоме који је међу вама: да не мисли о себи више него што ваља мислити, него да мисли смиреноумно, сваки по мјери вјере како му је Бог удијелио.
4. Јер као што у једном тијелу имамо многе уде, а сви уди немају исти посао,
5. Тако смо многи једно тијело у Христу, а појединачно уди смо једни другима.
6. Имамо пак различите дарове по благодати која нам је дата: ако је пророштво, нека је по мјери вјере;
7. Ако је служба, нека је у служењу; учитељство, нека је у учењу;
8. Ако је тјешитељ, нека тјеши; који даје, нека даје искрено; који управља, нека је ревностан; који чини милостињу, нека чини радосно.
9. Љубав да не буде лицемјерна. Мрзећи зло држите се добра.
10. У братољубљу будите једни према другима њежни; чашћу чините једни друге већим од себе.
11. У ревности не будите лијени; будите духом ватрени; Господу служите.
12. Будите у нади радосни, у невољи трпељиви, у молитви постојани.
13. Помажите светима у потребама; будите гостољубиви.
14. Благосиљајте оне који вас гоне, благосиљајте а не куните.
15. Радујте се са радоснима, и плачите са онима који плачу.
16. Будите једне мисли међу собом. Немојте гордо мислити, него се дружите са смиренима. Не сматрајте сами себе мудрим.
17. Никоме не узвраћајте зло за зло; настојте добро чинити пред свима људима.
18. Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свима људима.
19. Не чините освету за себе, љубљени, него подајте мјесто гњеву (Божијем), јер је написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ.
20. Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер то чинећи згрнућеш живо угљевље на главу његову.
21. Не дај да те зло побиједи, него побиједи зло добрим.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.