1. А Савле, још дишући пријетњом и убиством на ученике Господње, приступи првосвештенику,
2. И затражи од њега посланице у Дамаск за синагоге, да ако кога нађе који је од овога Пута, и људе и жене, свезане доведе у Јерусалим.
3. А кад путоваше и дође близу Дамаска, изненада обасја га свјетлост са неба,
4. И паднувши на земљу чу глас гдје му говори: Савле, Савле, зашто ме гониш?
5. А он рече: Ко си ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус којега ти гониш, (тешко ти је против бодила праћати се.
6. А он дрхтећи од страха рече: Господе, шта ћу да чиним? А Господ му рече) него устани и уђи у град, па ће ти се казати шта треба да чиниш.
7. А људи који путоваху с њим стајаху нијеми, чујући глас, а никога не видјећи.
8. А Савле устаде са земље и отвореним очима својим никога не виђаше. Они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.
9. И бјеше три дана слијеп, и не једе, нити пи.
10. А у Дамаску бјеше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у виђењу: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе!
11. А Господ њему: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу,
12. И видје у виђењу човјека, по имену Ананију, гдје уђе и метну руку на њега да прогледа.
13. А Ананија одговори: Господе, чуо сам од многих за тога човјека колико зла почини светима твојима у Јерусалиму.
14. И овдје има власт од првосвештеника да веже све који призивају Име твоје.
15. А Господ му рече: Иди, јер ми је он сасуд избрани, да изнесе Име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве;
16. А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за Име моје.
17. И отиде Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њега рече: Савле брате, Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се испуниш Духа Светога.
18. И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и прогледа, и уставши крсти се;
19. И узевши храну, окријепи се. И би Савле неколико дана са ученицима који бијаху у Дамаску.
20. И одмах по синагогама проповиједаше Исуса да је он Син Божији.
21. А сви који слушаху чуђаху се и говораху: Није ли ово онај што у Јерусалиму сатираше оне који призивају Име ово, и не дође ли овдје за то да их везане води првосвештеницима?
22. А Савле све више јачаше, па збуњиваше Јудејце који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос.
23. А кад се наврши подоста дана, договорише се Јудејци да га убију.
24. Али Савле дознаде за њихову завјеру; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили;
25. Но ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици.
26. Када пак дође Савле у Јерусалим, покушаваше да се придружи ученицима; и сви га се бојаху, не вјерујући да је ученик.
27. А Варнава га узе и доведе апостолима, и исприча им како је на путу видио Господа и како му је говорио, и како је у Дамаску смјело проповиједао у име Исусово.
28. И заједно с њима је улазио у Јерусалим и излазио и слободно проповиједао у име Господа Исуса,
29. И говораше и препираше се с јелинистима, а они вребаху да га убију.
30. А када браћа ово сазнаше сведоше га у Кесарију и испратише га у Тарс.
31. Међутим, Цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији уживаху мир напредујући и ходећи у страху Господњем, и умножаваху се утјехом Светога Духа.
32. И догоди се да Петар обилазећи све, сиђе и светима који живљаху у Лиди.
33. И нађе тамо једнога човјека по имену Енеја, који већ осам година лежаше на одру, јер бјеше узет.
34. И рече му Петар: Енеје, исцјељује те Исус Христос; устани и простри сам себи! И одмах устаде.
35. И видјеше га сви који живљаху у Лиди и Сарону, и обратише се Господу.
36. А у Јопи бјеше једна ученица, по имену Тавита, што преведено значи Срна, и она бјеше пуна добрих дјела и милостиња које чињаше.
37. И догоди се у те дане да се она разбоље и умрије; онда је окупаше и положише у горњу собу.
38. И будући да је Лида близу Јопе, ученици чувши да је Петар у њој, послаше два човјека молећи га да без оклијевања дође до њих.
39. А Петар уставши отиде с њима; и кад дође, уведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући кошуље и хаљине што је радила Срна док је била с њима.
40. А Петар изгнавши све напоље, клече на кољена и помоли се Богу, и окренувши се тијелу рече: Тавито, устани! А она отвори очи своје, и видјевши Петра придигну се и сједе.
41. Он пак давши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу.
42. И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вјероваше у Господа.
43. А он остаде много дана у Јопи код некога Симона кожара.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.