1. Људи, браћо и оци, чујте сада моју одбрану пред вама.
2. А кад чуше да им се јеврејским језиком обрати, настаде још већа тишина. И рече:
3. Ја сам човјек Јудејац, рођен у Тарсу киликијском, васпитан у овоме граду код ногу Гамалилових, научен тачно Закону отачком, и бијах ревнитељ Божији као што сте ви сви данас.
4. Ја овај Пут прогоних до смрти, везујући и предајући у тамнице и људе и жене,
5. Као што ће ми посвједочити и првосвештеник и све старјешине; од којих и посланице примих на браћу у Дамаску, и иђах да и оне што бијаху онамо свезане доведем у Јерусалим да буду кажњени.
6. А кад иђах и приближих се Дамаску, догоди ми се да изненадно око подне заблиста око мене велика свјетлост са неба.
7. И падох на земљу, и чух глас, који ми говори: Савле, Савле, зашто ме гониш?
8. А ја одговорих: Ко си ти, Господе? А он ми рече: Ја сам Исус Назарећанин, којега ти гониш.
9. А они који бијаху са мном видјеше свјетлост и бише устрашени, али не чуше гласа који ми говораше.
10. А ја рекох: Шта да чиним, Господе? А Господ ми рече: Устани и иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати о свему што ти је одређено да чиниш.
11. И пошто ја обневидјех од славе свјетлости оне, поведоше ме за руку они који бијаху са мном, и тако уђох у Дамаск.
12. А неки Ананија, човјек побожан по Закону, посвједочен од свију Јудејаца који живе у Дамаску,
13. Дође к мени, стаде и рече ми: Савле брате, прогледај! И ја у тај час погледах у њега.
14. А он ми рече: Бог отаца наших изабра те да познаш вољу његову, и да видиш Праведника, и да чујеш глас из уста његових:
15. Да му будеш свједок пред свима људима за ово што си видио и чуо.
16. И сада шта оклијеваш? Устани и крсти се, и спери гријехе своје, призвавши Име Господње.
17. А догоди ми се када се вратих у Јерусалим и док се мољах у храму да дођох у занос,
18. И видјех Њега који ми говори: Похитај и изиђи брзо из Јерусалима, јер неће примити свједочанства твојега за мене.
19. А ја рекох: Господе, сами знају да сам ја бацао у тамнице и тукао по синагогама оне који вјерују у тебе.
20. И кад се пролијеваше крв Стефана свједока твојега, и сам бијах присутан и пристајах на смрт његову, и чувах хаљине оних који га убијаху.
21. И рече ми: Иди, јер ћу те ја послати далеко међу незнабошце.
22. А они га слушаху до ове ријечи, па подигоше глас свој говорећи: Узми са земље таквога, јер он не треба да живи!
23. И кад они викаху и збациваху хаљине и бацаху прах у ваздух,
24. Нареди заповједник да га одведу у табор, и рече да га бијењем испитају да би дознао за какву кривицу тако викаху на њега.
25. И кад га притегоше кајишима, рече Павле капетану који ондје стајаше: Човјека Римљанина, и неосуђена, зар вам је дозвољено да бијете?
26. А када то чу капетан, приступи заповједнику и јави говорећи: Пази шта ћеш чинити, јер овај човјек је римски грађанин.
27. А заповједник приступивши рече му: Кажи ми јеси ли ти Римљанин? А он рече: Да.
28. А заповједник одговори: Ја сам за велику цијену ово грађанство добио. А Павле рече: А ја сам се и родио у њему.
29. Онда одмах одступише од њега они што хтједоше да га испитују, а и заповједник се уплаши када дознаде да је Римљанин и што га бјеше свезао.
30. Сутрадан пак желећи да поуздано дозна зашто га оптужују Јудејци, пусти га из окова и заповједи да дођу првосвештеници и сав Синедрион њихов, па сведе Павла и постави га пред њима.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.