1. Гле, није окрачала рука Господња да не може спасти, нити је отежало ухо његово да не може чути.
2. Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и гријеси ваши заклонише лице његово од вас, да не чује.
3. Јер су руке ваше оскврњене крвљу и прсти ваши безакоњем; усне ваше говоре лаж и језик ваш изриче опачину.
4. Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж; зачињу невољу, и рађају муку.
5. Носе јаја аспидина и ткају паучину; ко поједе јаје њихово умре, и ако које разбије, ижљезе гуја.
6. Платно њихово није за хаљине, нити ће се они одјести својим послом; посао је њихов безакоње и у рукама је њиховијем насиље.
7. Ноге им трче на зло и брзе су на прољевање крви праве; мисли су њихове безакоње; на путовима је њиховијем пустош и расап.
8. Пута мирнога не знају, и на путовима њиховијем нема правде; начинили су себи криве стазе; ко год иде по њима, не зна за мир.
9. Зато је суд далеко од нас, и правда не долази до нас; чекамо видјело, а оно, ето мрак; свијетлост, а оно ходимо по тами.
10. Пипамо као слијепци зид, као они који немају очију пипамо; спотичемо се у подне као у сумрачје; у обиљу смо као мртви.
11. Ричемо свиколики као медвједи, и једнако учемо као голубице; чекамо суд, а њега нема, спасење, а оно је далеко од нас.
12. Јер се пријеступи наши умножише пред тобом и гријеси наши свједоче на нас; јер су пријеступи наши код нас и безакоња своја знамо,
13. Да невјеру учинисмо и слагасмо Господу, и отступисмо од Бога својега, говорисмо о насиљу и одмету, да састављасмо и износисмо из срца ријечи лажне.
14. Зато суд отступи натраг, и правда стоји далеко; јер истина паде на улици и правда не може да прође.
15. И истине је нестало, и ко се уклања ода зла, постаје плијен. То видје Господ, и не би му мило што нема суда.
16. И видје гдје нема човјека, и зачуди се што нема посредника; зато учини му спасење мишица његова, и правда његова подуприје га.
17. Јер се обуче у правду као у оклоп, и шљем спасења метну на главу; одједе се осветом као одијелом, и огрте се ревношћу као плаштем.
18. По дјелима, по дјелима да врати гњев противницима својим, плату непријатељима својим, острвима да плати.
19. И бојаће се имена Господњега са запада, и славе његове с истока сунчанога; јер ће непријатељ навалити као ријека, а дух ће Господњи подигнути заставу супрот њему.
20. И доћи ће избавитељ у Сион и к онима од Јакова који се обраћају од гријеха, вели Господ.
21. А ово ће бити завјет мој с њима, вели Господ: дух мој, који је у теби, и ријечи моје, које метнух у уста твоја, неће отићи од уста твојих ни од уста сјемена твојега, ни од уста сјемена сјемена твојега, вели Господ, отселе и довијека.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.