Рада Стијовић: ПОНЕШТО О РАСПУШТЕНИЦИМА

Текст о распуштеници био је подстакнут негодовањем једне разведене жене што је зову распуштеницом и мојој жељом да објасним да је ова именица настала од придева „распуштен“


Рада СТИЈОВИЋ

Текст „Распуштеница и самохрана мајка“ из Слова о језику од 30. септембра ове године подстакао је читаоце на коментаре. Др Велибор Петковић из Ниша наводи моју реченицу: „Зашто нема именице распуштенко или распуштенац, не знам“ и додаје: „На југу Србије постоји боља реч – распуштеник“. Драган Бунарџић Буковички такође подсећа на реч распуштеник и каже: „Помислио бих после овог чланка да је у питању краљевачки локализам, али реч је забележена и у матичином шестотомнику, и у једнотомнику, па чак и у забрањеном Московљевићевом речнику. Ауторка се овде очито повела за варљивим сећањем“.

Текст о распуштеници био је подстакнут негодовањем једне разведене жене што је зову распуштеницом и мојом жељом да објасним да је ова именица настала од придева распуштен, који је изведен од глагола распустити и његовог данас архаичног значења ’раскинути брачну везу, развести’. Она изворно нема везе са придевским значењем ’неваспитан, раскалашан, обестан’, мада се са њим често доводи у везу. Неретко јој се даје негативан призвук или се доноси у негативном контексту. Ево неких примера: „Салетјела га она распуштеница, па га не пушта“ (Речник Поткозарја); „Она распуштеница залуди онакога красна човека“ (М. Глишић); „Он је видео обесне распуштенице“ (Григорије Божовић). Новак Радонић је у Бачкој забележио причу: „Питао човек Соломона кога ће да узме – девојку, удовицу или распуштеницу. Одговори му Соломон: ’Ако узмеш девојку, ти знаш! Ако узмеш удовицу, она зна! Ако узмеш распуштеницу, пази, вели, да те не удари мој коњ!’“

Ова именица је у живој употреби и данас. Да ли имамо одговарајући облик у мушком роду? Имамо, и то не само распуштеник, како је наведено у коментарима, већ и пуштеник (пушћеник), напуштеник (напушћеник), распуштењак, распуштенко („Панта Ћувало, с’г распуштенко, најурил си жену“, забележено је у Тимоку), па чак и распусник („Муж који се распустио са женом, зове се распуштењак или распусник“, Српски етнографски зборник из 1913).

Распуштеник је, ипак, најзаступљенији облик. Забележен је још почетком 20. века у Срему и у Параћину, а бележе га у овим крајевима и савремени дијалекатски речници. Користи се и у Бачкој, и у Лужници, а у облику распушћеник чује се у Банату (и у нашем и у румунском делу), затим у Загарачу, Васојевићима и другим крајевима Црне Горе.

Облик распуштеник прихваћен је и у савременом књижевном језику. Зато га и доносе два речника Матице српске, као и Московљевићев речник (са овог речника одавно је скинута политичка забрана из 1966. и он је поново објављен 1990.год.).

Треба, ипак, видети колико је именица распуштеник у стварној употреби. Како је сећање заиста углавном варљиво, ваљано је ослонити се једино на изворе и језичку грађу, а они кажу да се та именица изузетно ретко употребљава. Наведени речници доносе само једну потврду, и то из Сремчеве приповетке. У грађи за Речник САНУ има десетак примера. У Корпусу савременог српског језика Математичког факултета из 2013. (Д. Витаса и М. Утвића) са преко 123 милиона речи нема ниједног примера именице распуштеник, а распуштеница има нешто преко шездесет. У корпусу Друштва за језичке ресурсе и технологије из 2023. (Д. Витаса и Р. Станковић) са преко 600 милиона речи распуштеник је потврђен са четири примера, а распуштеница са 151. Најновији, такође милионски, корпус српског језика (2022. год.), који се ради у Институту за српски језик, доноси две потврде за именицу распуштеник, док потврда за распуштеницу има 104.

Дакле, без обзира што ова именица у језику постоји, видљиво је да се она, за разлику од распуштенице, готово не употребљава. Зато ћу поновити реченицу из мог претходног текста да разлог томе може бити и то што је код нас било мало горе бити разведена жена а то је, додајем, у народу почесто била жена коју је муж „најурио“ или „отерао (оћерао)“.

. . .

Изглед и опрема текста: Словѣнски вѣстник

. . .

Изворник: Политика (штампано издање, 14. октобар 2023;
додатак Култура Уметност Наука, Слово о језику, стр.10)

(Visited 121 times, 1 visits today)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *