Филип Родић: СВЕТЕ КРАВЕ

Годину дана после покретања истраге о финансирању домаћих невладиних организација то и даље озбиљно жуља наш “цивилни сектор”. А зашто?

ПОЛОЖАЈ СРПСКОГА ЈЕЗИКА У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ: ИЗАЗОВИ, ПРОБЛЕМИ, РЕШЕЊА

Законом о родној равноправности се под плаштом антидискриминације спроводи дискриминација једног дела становништва Републике Србије, по свему судећи већине (оног дела који не жели да се декларише као носачица, говорница, руководитељка, фармерка, падобранка, геодеткиња и сл.)

Слободан Орловић: ВАКЦИНАЛНА ОБАВЕЗА

Устав јемчи „слободу мисли, савести, уверења“ и „остајања при свом уверењу” (чл. 43/1) . У ковид случају то би било уверење у погледу одбијања вакцинације и за тако шта није прописано да иде ка икаквом противуставном циљу

Александар Дугин: ТРОДИМЕНЗИОНАЛНИ ЛОГОС

Савремена наука је мртва. А, сви путеви напред – нису ништа друго него кретање ка гробљанском путу. Али, некада је постојао живот на земљи – живот ума, духа, мисли, сазнања. То није мит. То је Аристотел. Или, Средњевековље. То је изобиље хришћанске мисли. Једине истинске и научне

Рада Стијовић: ШТА ЈЕЗИК ГОВОРИ О ИСТОРИЈИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Већ и само име Косова и Метохије указује на његово старо српско становништво. Косово је добило име по птици косу (поље са много косова), а Метохија по термину метох, балканском грцизму који значи црквено имање, црквени посед

Драган Лакићевић: МАЈЦИ СЕ ПИШЕ ЋИРИЛИЦОМ

У домаће васпитање спадају и учење и владање – и сугестија да ваља знати и стране језике и њихова писма: владати тим писмима, али и собом… Али и наук да је основно писмо: наше и најсавршеније – једно. На том писму настала је сва наша духовност. По том писму, ми смо – ми

Зоран Туцаковић: ЗАПИТАНОСТ НИКОЛЕ МИЛОШЕВИЋА О СМИСЛУ ИСТОРИЈЕ (3)

Професор Милошевић основано закључује да није реч само о Стаљиновој неспособности да се суочи са очигледним чињеницама, већ и о његовој склоности „да се понаша у супротности са сопственим елементарним личним интересима“

Милош Ковић: ВИДОВДАНСКА БЕСЕДА НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Косовски завет остао је у сржи духовног живота српског народа у невероватно дугом временском распону, од култних списа савременика Косовског боја до песме „Догодине у Призрену“ Београдског синдиката. У различитим епохама мењао је облик и имена (Видовданска етика, Видовдански култ, Косовски мит, Косовско опредељење, Косовски завет), али је суштина остала иста

Свети Јустин Ћелијски: БЕСЕДА НА ВИДОВДАН 1966. ГОДИНЕ

Немој мислити: све је то било, било Косово и прошло. И данас је Косово, и данас гину безбројни Срби. Многи гину без васкрсења, многи гину за вечиту смрт. Али, има и светих Срба, који животе своје полажу за Господа Христа, животе своје полажу за Свету Србију. Они се не виде, не чују, а срце њихово трепери за Небом изнад свих грехова, изнад свих смрти

Рада Стијовић: КОМПЛИКОВАЊЕ ГОВОРА

Осим овог непотребног компликовања говора, постоје и бројни други разлози који се противе уплитању у језик. Шта радити са уобичајеним исказом „Она је поштен човек“, који не значи исто што и „Она је поштена жена“? Шта ћемо са изразима „бити човек од речи“, „буди човек и уради/реци то и то“, „то је да човек полуди“?

Дарко Стефановић: КОСОВСКИ ЗАВЕТ И ЖАРКО ВИДОВИЋ (интервју)

Његош је живео Косовским заветом и њиме је мерио све муке српске, све ране је зацељивао мелемом Косовског завета. Сву наду и достојанство српског национа градио је на Косовском завету

Владимир Димитријевић: „ПОБЕДА НАД ВИРУСОМ“ И НОВИ „ЈЕСЕЊИ ТАЛАС“

Долази јесен, а онда се, у складу са идеологијом „великог ресета“, може очекивати СЕГА МЕГА ГИГА МУТАНТ ВИРУС из, рецимо, Тунгузије, после чега ће нам „штаблије“ наметати да се, на пример, вакцинишемо пет пута дневно, и то у главу. Или да се вакцинишу бебе

Горан Петровић: ДОДАТНА НАСТАВА ИЗ ПОЗНАВАЊА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

„Купачица” је изгледала као да је малочас изронила из зеленкасте воде базена-фонтане, попела се на „морску” хрид од ломљеног камена, не срамећи се своје наготе, а опет се и стидећи, јер јој је глава била лако наклоњена, поглед оборен ка води у којој се огледала, где се њена лепота изнова удвајала…

Часлав Копривица: „ОСЈЕЋАЈНОСТ“ БЕЗ РАЗУМА или О НЕОТОТАЛИТАРНИМ ПРИЈЕТЊАМА ИЗ ЗАКОНСКОГ КАНОНИЗОВАЊА „РОДНЕ ИСТИНЕ“ У СРБИЈИ

Српски језик је наш језик, дакле језик свих нас, а није само њихов, наиме шачице полноидентитетски оптерећених особа, чија је добронамјерност према „остатку“ српског друштва – ако имамо у виду друге аспекте и теме њиховог јавног дјеловања – увелико упитна

Филип Родић: ДОМАЋИ БОСТАН

Тако данас више ни „зелени“ нису лубенице. Њихово унутрашње „црвенило“ замењено је спектром дугиних боја у којој су и црвена и зелена тек једна од боја, а борба за идеје и једног и другог тек мртво слово на папиру