Текст о распуштеници био је подстакнут негодовањем једне разведене жене што је зову распуштеницом и мојој жељом да објасним да је ова именица настала од придева „распуштен“...
Читај даље
0 Minutes
1 Minute
Рада Стијовић: РАСПУШТЕНИЦА И САМОХРАНА МАЈКА
Зашто нема именице „распуштенко“ или „распуштенац“, не знам. Може бити да је жена ипак на овај начин мало обележена и да је код нас било мало горе бити разведена жена Недавно се једна самохрана...
Читај даље
1 Minute
Рада Стијовић: ДА ЛИ ЈЕ ГРЕШИТИ ХУМАНО?
Аутоматско, механичко преузимање значења придева „human“ из енглеског језика доводи у српском до непотребне збрке, па и погрешног разумевања...
Читај даље
1 Minute
Рада Стијовић: САКУЈ МЕНИ ВЈЕНЦЕ И ОБОЦЕ
Обоци су стара српска реч. То је веома цењен накит код српских средњовековних властелинки, а и обичних жена. Често се због своје тежине нису качили за уши већ за круну или капицу којом су...
Читај даље
1 Minute
Рада Стијовић: ЗАЂЕВИЦЕ
Неуобичајено је то што је зађевица дијалекатска ијекавска форма (као што су то ђед, ђевојка, ђе), коју не бележи ни старији правопис, ни Речник српског језика Матице српске, а Речник САНУ га као дијалекатизам...
Читај даље
1 Minute
Рада Стијовић: ПОСТКОВИД ЛЕЧЕЊЕ ИЛИ ЛЕЧЕЊЕ ПОСТКОВИДА
Један од непроменљивих придева који је ушао у српски језик са савременим технологијама, јесте англицизам „онлајн”. Правопис налаже да се он пише као једна реч...
Читај даље
1 Minute
Рада Стијовић: ДОБАР И ЛОШ ПОСАО
Исказ "радити добар посао" може да изазове недоумицу - да ли је посао ваљан или актер добро ради, па га не би требало употребљавати...
Читај даље
1 Minute
Рада Стијовић: ВЛАСТ И ПУНИЦУ НЕМОЈТЕ ВРЕЂАТИ
У српском језику се женини родитељи најчешће називају таст и ташта. Ово су свесловенске и прасловенске речи за изражавање сродства...
Читај даље
1 Minute
Рада Стијовић: ШТА ЈЕЗИК ГОВОРИ О ИСТОРИЈИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Већ и само име Косова и Метохије указује на његово старо српско становништво. Косово је добило име по птици косу (поље са много косова), а Метохија по термину метох, балканском грцизму који значи црквено...
Читај даље
1 Minute
Рада Стијовић: КОМПЛИКОВАЊЕ ГОВОРА
Осим овог непотребног компликовања говора, постоје и бројни други разлози који се противе уплитању у језик. Шта радити са уобичајеним исказом „Она је поштен човек“, који не значи исто што и „Она је поштена...
Читај даље
1 Minute
Рада Стијовић: МОГАО ЈЕ БИТИ И ТЕ КАКАВ ГОСПОДИН
Везник и речца те уз упитно-односне заменице (какав, каква, какво) и прилога (како, колико) служе за појачавање, истицање смисла онога што се износи: и те како (= још како) ‘врло, веома јако’...
Читај даље
1 Minute
Рада Стијовић: О ПРЕЗИМЕНИМА
Љубазношћу Раде Стијовић, лингвисте и научног саветника Института за српски језик САНУ, добили смо текст који је претходно (5.12.2020) објављен у културном додатку листа Политика, нажалост – без преко потребних акцената...
Читај даље
0 Minutes
Рада Стијовић: ДВОСТРУКА НЕГАЦИЈА У ЈЕЗИКУ
Андрићев пример: “Никад неупотребљен предмет”. За њега важи правило о двострукој негацији која не даје позитиван резултат. Тако кажу и граматике, а тако пишу и други добри писци...
Читај даље
0 Minutes
Рада Стијовић: ПРАТИ РУКЕ
Овај често понављани савет подсетио нас је и на једно другачије, метафорично значење израза прати руке, а то је “скидати са себе одговорност”...
Читај даље
1 Minute
Рада Стијовић: СПАСИТИ И ОДМАРАТИ
У говорној пракси неретко се срећу примери типа: Морам мало да одмарам, Одмарао си цео дан, време је да нешто радиш...
Читај даље
0 Minutes
Рада Стијовић: СНИСХОДЉИВОСТ – НАДМЕНОСТ ИЛИ ПОНИЗНОСТ
Примери показују да се у старијим потврдама чешће јавља значење “љубазан, учтив, попустљив, великодушан”, а да је у новије време преовладало значење “понизан”...
Читај даље
1 Minute
Рада Стијовић: НЕ ОДРИЧИМО СЕ СВОГА
Именицу „изведба“ употребљавају познати српски лингвиста Миливој Павловић и знаменити писац Исидора Секулић. Забележена је у часописима „Морнарички гласник“ (1933), затим у „Борби“, „Политици“, „Свету“. У старијим хрватским изворима ова реч није забележена. Не доноси је Рјечник ЈАЗУ...
Читај даље
1 Minute
Рада Стијовић: КРОАТИЗМИ У НАШИМ МЕДИЈИМА
„У Србији се нико не осећа непријатно или незгодно, свима је неугодно“, каже се у тексту. Међутим, и угодно и неугодно је било људима у Србији и много раније. Код Боре Станковића налазимо пример:...
Читај даље