Рада Стијовић: МОГАО ЈЕ БИТИ И ТЕ КАКАВ ГОСПОДИН

Оловке нам некад добро, а некад лоше пишу, а и нама се некад добро, а некад лоше пише. У неким крајевима кажу да се људи пишу (‘вакцинишу’) од богиња, а код Вука налазимо да се иконе пишу. У сваком од ових примера писати значи нешто друго


Рада СТИЈОВИЋ

Песник и приповедач Ранко Павловић пише нам да многе људе мучи недоумица да ли се пише и те како или итекако. Најкраће речено ─ пише се и те како.

Везник и речца те уз упитно-односне заменице (какав, каква, какво) и прилога (како, колико) служе за појачавање, истицање смисла онога што се износи: и те како (= још како) ‘врло, веома јако’ („Не бавим се политиком . . . Бавиш се ти и те како! И небављење је неко вражје бављење“, читамо код Моме Капора); и те какав (= још какав) ‘изузетан’ („То је био жалостан крај томе интелектуалцу. Могао је бити и те какав господин“, Винаверов је превод реченице из Доброг војника Швејка); и те колико (= још колико) ‘веома много’ („Од Раше Ђелмаша музичар има и те колико да научи“, пише у новосадском часопису Свет).

У старијим изворима налазимо ову конструкцију и без везника и: „Да л’ је писмен? Писмен, те како!“ (Ђура Јакшић); „Забога, није Косово то што ти мислиш, пријатељу! Ево, живи смо још, те како!“ (Григорије Божовић).

Са везником и или без њега ова конструкција, која се користи у узвичним реченицама за појачавање значења, пише се без спајања речи које је чине: (и) те како / какав / колико и сл.

* * *

Читалац из Београда Михаило Пајевић упутио нам је допис, у коме каже како сматра да се реч сведочити све чешће неправилно употребљава. „Моје мишљење је да се сведочити односи на живо биће и да се односи на поступке пред неким органима“, каже господин Пајевић и наводи и пример из мог чланка ‘Заризој и искреница’: „Због обичаја орезивања лозе празник Св. Трифуна у источној Србији зову Орезач или Заризој (Заризољ), о чему сведочи и грађа за Речник САНУ“ и „Она сведочи и да се у неким крајевима…“.

Глагол сведочити, као и већина речи у српском језику има више од једног значења. Сетимо се неких свима знаних вишезначних речи. Реч глава пре свега означава ‘горњи део човечијег, односно предњи део животињског тела’, али може значити и ‘старешина, руководилац, вођа, првак’ (глава куће, глава породице, глава државе), а постоји и глава књиге, глава шећера, глава цвета, глава купуса, глава ексера и много других глава. Писати се може писмо, а може и роман или песма. Оловке нам некад добро, а некад лоше пишу, а и нама се некад добро, а некад лоше пише. У неким крајевима кажу да се људи пишу (‘вакцинишу’) од богиња, а код Вука налазимо да се иконе пишу. У сваком од ових примера писати нешто друго значи.

Глагол сведочити није развио оволико значења, али није ни једнозначан. Оно основно, изведено од именице сведок, које наводи и наш читалац, јесте ‘давати изјаву као сведок’ (сведочити на суду, сведочити пред Конгресом). Сведочити, међутим, може значити и ‘потврђивати истинитост, веродостојност нечега, доказивати’ и онда када то не чини човек. Потврда за то имамо и код наших врсних стилиста: „Хазарска држава заузимала је доњи ток Волге и Дона . . . како сведочи мапа арапског географа Идрисија“ (Милорад Павић); „Чињенице уметности сведоче о томе да се њена специфичност не исказује у елементима који улазе у дело“ (Данило Киш); „Ово „бонжур“ сведочило је о томе да се Иполит Матвејевич пробудио добре воље“ (из превода Дванаест столица Иљфа и Петрова); „Марго је много више развијена и интелигентнија, о чему сведочи сама чињеница да је у четвртом разреду гимназије“ (из превода Дневника Ане Франк). Да ово значење није ново потврђују нам (сведоче) речи Вука Караџића: „Зидине његове (манастира Јовања) свједоче, да га је градила царевина“. Код Љубомира Ненадовића у Писмима из Немачке налазимо: „Те речи јасно сведоче његову старинску мудрост“, а Јован Скерлић у студији о Војиславу Илићу каже: „Те и толике песме сведоче колико има тачности у гледишту о аристократизму Војислава Илића“.

Ово значење потврђују и шестотомни и једнотомни Речник Матице српске. У Речнику САНУ још се није стигло до ове речи, али као потврда може да послужи дефиниција именице исправа, која каже да је то ‘било какав предмет који пружа веродостојне податке, сведочи о нечему’.

Изглед и опрема текста: Словенски вѣсник

. . .

Изворник: Политика (штампано издање, 17. април 2021;
додатак Култура Уметност Наука, стр.10)

(Visited 120 times, 1 visits today)
ГЛАВНА, ЈЕЗИКОСЛОВЉЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *