Поетички раскорак у процени вредности историјске реконструкције у „Другој књизи Сеоба” значајан је као симптом критичке нелагодности у разумевању нестандардног и сасвим неуобичајеног – који је преокретао читалачко очекивање – односа према историјском као чињеници времена и као чињеници човековог положаја у времену
Данас, знатан део овдашњих аспираната на статус елите, изузетних и коректних, понаша се као да се брутална реалност заједнице (коју би да предводе) не догађа и њима. Одмахују на опомињуће чињенице што потврђују жежену историјску свест народа из кога потичу, спрдају се и досађују на само спомињање Косова као савремене муке наше земље и сународника, камоли „косовског завета“ или „косовског опредељења“
Изложба карикатура са 29. конкурса за карикатуру отворена 18. јуна 2022. године у галерији у Пљевљима, као део програма манифестације „Дани хумора и сатире Вуко Безаревић“
У књизи македонског-југословенског етнолога Јована Ф. Трифуноског може се наћи и податак да се народ Јужне Србије/Македоније сусрео са „необјашњивим напуштањем“ и много пре Титове владавине
Џепови су му увек били пуни стихова, било оних које је сам написао, било оних које је преводио са француског и руског језика. Радо их је читао
Срушени сви су мостови,
Тихо се чују добоши,
Нéмо је коло Гатачко,
Само су гласни олоши
БРАНКО Ћопић је, без сумње, био најпопуларнији и најчитанији писац друге Југославије. Он је то био и по дару и по остварењима
Душко Трифуновић је написао највећу филозофију о нашем послу, сада је ситуација да те све више мрзе, а све мање ти се диве.
Заћутало је још једно велико и моћно перо српске књижевности! Са животне и књижевне сцене је, изненада, у тишини, како је и живео, сишао Радован Бели Марковић, приповедач и романсијер, који је сваки свој књижевни подухват видео као нешто што је, изнад свега, у служби „краљевског језика српског“
Одакле нам право да се нечега одричемо, ако су то генерације пре нас стицале или се за то бориле? Не почиње историја од данас, нити се садашњост може сагледавати без прошлости. Самим тим, ни будућност се не може планирати према томе шта је корисно, већ шта је исправно!
Овом биографијом „Јесењин – обећавајући сусрет тек…” Прилепин је признат за највећег познаваоца живота и дела Сергеја Јесењина. Она садржи све што нам омогућава да Јесењина видимо онако како нисмо ни слутили, али тако животног да побуђује најразличитија осећања, као да је ту, са нама, а не на филмском платну или у књизи
Ово је тренутак у коме се суштинске разлике између политике и уметности као друштвених феномена не само јасно виде него се не могу ни прикривати, јер уметничко стваралаштво, да би доиста било уметничко, не подноси никакво политичко условљавање
Ми, Срби, треба да се поносимо овом прелепом народном песмом која је настала у делу нашег народа који је прешао непријатељу – јер нису сви вољно издали и свесно се преобратили
О, колико боле мог рода вековни неспокоји…
Основна теза „Злих духа“ је да фанатична опседнутост идејом води истом исходу као када ђаво уђе у човека: пропасти, лудилу, смрти – његовој сопственој или других људи, некада читавог мноштва
Шта је једна права држава, једна добра земља до благородна воденица, без које нема хлеба? Домаћински воденичар и шегрти му, воденички точак, жито и благословена текућа вода, бистра, животна…
Скромност и понизност нису обавезне фигуре, него врлине без којих се не може приближити Христу. Из те борбе Јелена Поповић и изванредни Арис Серветалис у улози савременог подвижника, филмским језиком упорно граде драму какву још не видесмо
У оквиру првог дана Сајма антиквитета, уметнина и ручних радова који се одржава у Краљеву (Дом војске Србије, од 22. X до 24. X 2021. године), представљене су две књиге краљевачког писца Димитрија Јовановића: Усамљености и Одбрана отаџбине. О Усамљеностима је говорио Драган Буковички