„Купачица” је изгледала као да је малочас изронила из зеленкасте воде базена-фонтане, попела се на „морску” хрид од ломљеног камена, не срамећи се своје наготе, а опет се и стидећи, јер јој је глава била лако наклоњена, поглед оборен ка води у којој се огледала, где се њена лепота изнова удвајала…
Док је Обломов животно дело Ивана Гончарова, а Племићко гнездо једно од најважнијих остварења његовог имењака Тургењева, дотле је Село Степанчиково лепо уређена, али прилично забачена пролазна станица на стваралачком путу Фјодора Достојевског
На велики хришћански празник Благовести преминуо је велики српски песник, врсни преводилац, есејиста, антологичар и књижевни критичар Владимир Јагличић
Могло би се десити да Хрватска пре усвоји закон о ћирилици него Србија у којој је тај закон већ годинама чамио закључан у некој ладици
Кад се пости србаљски, баш онако старински, онда човјек мало и ослаби, али, послије Ускрса, врати му се снага четрдесет пута виша…
Читање Достојевског и продубљује живот: откријемо, и у властитом, и у бивању око нас, провалије и узвисине које иначе не бисмо приметили
Публици “Кустендорфа” у “онлајн формату”, руски редитељ, сценариста и продуцент приближио се кроз видео-разговор са Емиром Кустурицом, уочи српске премијере свог последњег филма “Драги другови”
Има људи у којима живи Бог, има људи у којима живи ђаво, а има и људи у којима живе само глисте!
Из рукописа…
Лично, сматрам да сада много боље пишем него што сам то чинио у младости, али уједно мислим да немам више ни ону храброст, ни дрскост, ни маштовитост, ни хумор које сам поседовао пре двадесет-тридесет година
Бранислав Матић, „Острво“, СКЗ, 2020. – цртица после читања
Чудило ме је што сам још жив. Ако сам још жив, помишљао сам, мада ми је срце стало и у грудима ваздуха немам, то мора бити зато што моја љубав ипак није довољно јака
У историју су ушле нѣ само сјајне побѣде јапанске војске с почетка борбених дѣјстава, него и сви они ужаси које нам је прѣдстојало прѣживѣти послѣ пораза и о којима бих и желѣо да испричам младом поколѣњу, неупознатом с ратовима, да се то нѣ би поновило.
У Дијеговом срцу није више било мјеста, није могло да стане више ништа, па је оно, на крају одлучило да се заустави
Мићевићев препев Дантеове “Комедије” је један од подвижничких подухвата – да је превео само то величанствено дело италијанске и светске књижевности, осигурао би себи достојно место у историји српског преводилаштва
Достојевски има снажан осећај свегрешности и то нам показује кроз процес кварења ове фантастичне планете, који објашњава и приписује (с правом) себи јунак приповетке
Чини се да највреднија лекција коју је Драгош оставио иза себе остаје сам његов живот, односно његов светли, лични пример одважног и потпуног живљења
