Валентин Катасонов: „ШПАЊОЛИЦА“ ИЛИ СТРАШНА ТАЈНА КОЈУ ПОКУШАВАЈУ ДА САКРИЈУ

Кевин Бери пише о шпањолици као о већем и обимнијем злочину него што је припрема и изазивање два светска рата. На бојним пољима у Првом светском рату погинуло је укупно десетак милиона људи; шпањолица је однела 5-10 пута више живота; а шпањолицу је изазвао „експеримент са бактеријском вакцином“

Владимир Умељић: ГИДЕОН ГРАЈФ, ЖРТВЕНО ЈАГЊЕ НА ОЛТАРУ ДИРИГОВАНОГ ЈЕДНОУМЉА

Гидеон Грајф стоји несумњиво на гледишту науке и етике, не дозвољава једном ad hoc трибуналу, једноумним политичарима, оркестрираним медијима и загриженим лобистима да га застраше или корумпирају, но он стоји и за нешто више. Он, наиме, никоме не дозвољава да безочним инфлационирањем и девалвирањем појма геноцида обезвреди Холокауст и банализује његове невине жртве, да их још једном онечовечи и сведе на једну ето само статистичку величину

Милош Тимотијевић: КАКО ЈЕ НАСТАЈАО СРПСКИ НАРОД: ТАЈНЕ НАШЕГ СРЕДЊОВЕКОВЉА (интервју)

После потпуне христијанизације и учвршћивања православља, српски народ је према црквеној и владарској идеологији Немањића постао „савршен“ народ, „Нови Израиљ“, „изабрани народ“, који је у сваком погледу изједначен с најстаријим, и свим осталим хришћанским народима света

Владимир Умељић: ТЕОРИЈА ДЕФИНИЦИОНИЗМА: ЈЕЗИЧКО-ФИЛОЗОФСКИ ДОПРИНОС РАЗУМЕВАЊУ ФЕНОМЕНА ГЕНОЦИДА

Довести једног „нормалног“ човека дотле да у својој беспомоћној жртви у тренутку сопственог тешког криминалног и неморалног акта (мучење, убиство) не види своју мајку или своје дете, свог брата или своју сестру, подразумева висок степен психагогичног успеха редефинисања дотичне жртве – то жртвено биће за починитеља у том тренутку није људско биће, те његова сопствена радња за њега није нити криминална, нити грешна

Раде Јанковић: СИМБОЛИ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ

„Мртвачка глава“ (Totenkopf) долази из немачке војне традиције. Контратрадицијско дејство „Мртвачке главе“ састоји се у потискивању традиционалног, више миленијума старог, српског амблема – крст са четири оцила – који потпуно ишчезава у хералдици „Црне руке“

Светозар Поштић: СНОВИ И ЗАБЛУДЕ РУСКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Пошто су учврстили политичку власт након четири године крвавог грађанског рата, комунисти су пажњу усмерили ка својим идеолошким супарницима. Двадесет друге године 20. века одлучили су да избаце из земље све истакнуте чланове интелигенције који нису прихватили нову идеологију, нарочито оне који су имали утицај на младеж

Раде Јанковић: ЗАГОНЕТКА ЗВАНА АПИС

Кад је, 1913. године – каже Казимировић – Апис боравио у Берлину (пуна четири месеца), Богићевић га је увео у тамошње кругове угледника из војске и политике, особито оних из војске, који су вођу Црне руке највише интересовали

Зоран Чворовић: ЈУГОСЛОВЕНСКИ ЦИЉ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ, ИЗБОР ИЛИ НЕМИНОВНОСТ?

Југословенски ратни циљ Србије из 1914, као и његово остварење 1918. у снажнијој су узрочно-последичној вези са Србијином вестернизацијом под аустро-угарским патронатом после 1878. него са међународним приликама Првог светског рата

Владимир Умељић: СРБИ И КЛЕТВА СТАНИШТА НА ГРАНИЦИ СВЕТОВА

Срби нису схватили да 1914. нису били нападнути због атентата у Сарајеву или због певања родољубивих народних песама, већ јер су гранични народ православно-словенске културолошке традиције, на првој линији фронта према другој великој традицији Европе

Виктор Николајев: СВЕДОК АВГАНСКЕ ГОЛГОТЕ

Пошто су преко Косова и Метохије из Авганистана за протеклих 20 година прошле хиљаде тона наркотика, сада је најављен долазак на Космет неколико хиљада авганистанских избеглица, тачније – сарадника окупатора своје земље.

Мишо Вујовић: ПУЦАЊ У СВЕТСКУ ГЛУВОЋУ

У турском геноциду над мојим народом, страшном и прећутаном, брутално је убијено милион и по људи. Тада је то било три четвртине укупног броја Јермена. Нисмо желели невине жртве, пуцали смо у представнике државе која је починила тај ужас и у равнодушност света

Зоран Туцаковић: ЗАПИТАНОСТ НИКОЛЕ МИЛОШЕВИЋА О СМИСЛУ ИСТОРИЈЕ (3)

Професор Милошевић основано закључује да није реч само о Стаљиновој неспособности да се суочи са очигледним чињеницама, већ и о његовој склоности „да се понаша у супротности са сопственим елементарним личним интересима“

Милош Ковић: ВИДОВДАНСКА БЕСЕДА НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Косовски завет остао је у сржи духовног живота српског народа у невероватно дугом временском распону, од култних списа савременика Косовског боја до песме „Догодине у Призрену“ Београдског синдиката. У различитим епохама мењао је облик и имена (Видовданска етика, Видовдански култ, Косовски мит, Косовско опредељење, Косовски завет), али је суштина остала иста

Зоран Туцаковић: ЗАПИТАНОСТ НИКОЛЕ МИЛОШЕВИЋА О СМИСЛУ ИСТОРИЈЕ (2)

Није било никакве жеље за променом, или макар ублажавањем створеног деспотског поретка, напротив – постојала је само жеља и спремност да се уклони и уништи све што би тај поредак угрозило

Ивана Стојановић Шешлак: У СЛОЗИ ЈЕ СЛОВЕНИМА СНАГА

На једној страни било је девет хиљада Срба и три хиљаде Руса, на другој двоструко више Турака. Српско-руским снагама командовао је Јосиф Корнилович Орурк, пореклом Ирац, а Турцима Хуршид-паша. Велика и блистава беше словенска победа