1. У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог.
3. Све кроз њега постаде, и без њега ништа не постаде што је постало.
4. У њему бјеше живот, и живот бјеше свјетлост људима.
5. И свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе.
6. Би човјек послан од Бога, по имену Јован.
7. Овај дође за свједочанство, да свједочи о свјетлости, да сви вјерују кроз њега.
8. Он не бјеше свјетлост, него да свједочи о свјетлости.
9. Бјеше свјетлост истинита која обасјава свакога човјека који долази на свијет.
10. У свијету бјеше, и свијет кроз њега постаде, и свијет га не позна.
11. Својима дође, и своји га не примише.
12. А онима који га примише даде власт да буду чеда Божија, онима који вјерују у име његово;
13. Који се не родише од крви, ни од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога.
14. И Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.
15. Јован свједочи о њему и виче говорећи: Ово је онај за кога рекох: који за мном долази испред мене је, јер прије мене бјеше.
16. И од пуноће његове ми сви примисмо, и благодат на благодат.
17. Јер се Закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа.
18. Бога нико није видио никад: Јединородни Син који је у наручју Оца, он га објави.
19. И ово је свједочанство Јованово кад послаше Јудејци из Јерусалима свештенике и левите да га запитају: Ко си ти?
20. И признаде и не порече; и признаде: Ја нисам Христос.
21. И упиташе га: Шта дакле? Јеси ли ти Илија? И рече: Нисам. Јеси ли ти пророк? И одговори: Не.
22. А они му рекоше: Ко си? Да одговор дамо онима који нас послаше: Шта кажеш о себи самом?
23. Рече: Ја сам глас вапијућег у пустињи: Поравните пут Господњи, као што каза Исаија пророк.
24. А изасланици бијаху од фарисеја.
25. И запиташе га и рекоше му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос, ни Илија, ни пророк?
26. Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом, а међу вама стоји кога ви не знате.
27. То је Онај што долази за мном, који преда мном би, коме ја нисам достојан одријешити ремена на обући његовој.
28. Ово се догоди у Витанији с оне стране Јордана гдје Јован крштаваше.
29. А сутрадан видје Јован Исуса гдје долази к њему, и рече: Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета!
30. Ово је онај за кога ја рекох: За мном долази човјек који преда мном би, јер прије мене бјеше.
31. И ја га не знадох, али да се јави Израиљу, зато дођох ја да крштавам водом.
32. И посвједочи Јован говорећи: Видио сам Духа гдје силази као голуб са неба и остаде на њему.
33. И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом он ми рече: На кога видиш да силази Дух и остаје на њему то је онај који крштава Духом Светим.
34. И ја сам видио и засвједочио да је он Син Божији.
35. Сутрадан опет стајаше Јован и двојица од ученика његових.
36. И угледавши Исуса гдје иде, рече: Гле, Јагње Божије!
37. И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.
38. А Исус обазрјевши се и видјевши их, гдје иду за њим, рече им: Шта тражите? А они му рекоше: Рави, што преведено значи: учитељу, гдје станујеш?
39. Рече им: Дођите и видите! И отидоше, и видјеше гдје станује; и остадоше код њега онај дан. А бијаше око десетога часа.
40. А један од двојице који чуше од Јована и одоше за њим бијаше Андреј, брат Симона Петра.
41. Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: Нашли смо Месију, што преведено значи: Христос.
42. И доведе га Исусу. И Исус погледавши на њега рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, што значи Петар.
43. Сутрадан хтједе Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном!
44. А Филип бјеше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова.
45. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина.
46. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види!
47. А Исус видје Натанаила гдје долази к њему и рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.
48. Рече му Натанаило: Откуда ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Прије него те позва Филип, видјех те кад бијаше под смоквом.
49. Одговори Натанаило и рече му: Рави, ти си Син Божији, ти си цар Израиљев.
50. Одговори Исус и рече му: Зато што ти казах да те видјех под смоквом, вјерујеш? Видјећеш више од овога.
51. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видјети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човјечијега.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.