1. Не виче ли мудрост? и разум не пушта ли глас свој?
2. Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3. Код врата, на уласку у град, гдје се отворају врата, виче:
4. Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
5. Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6. Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отворајући се казиваће што је право.
7. Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8. Праве су све ријечи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9. Све су обичне разумному и праве су онима који налазе знање.
10. Примите наставу моју а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
11. Јер је боља мудрост од драгога камења, и што је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
12. Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13. Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14. Мој је савјет и што год јест; ја сам разум и моја је сила.
15. Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16. Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17. Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18. У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
19. Плод је мој бољи од злата и од најбољега злата, и добитак је мој бољи од најбољега сребра.
20. Путем праведнијем ходим, посред стаза правице,
21. Да онима који ме љубе дам оно што јест, и ризнице њихове да напуним.
22. Господ ме је имао у почетку пута својега, прије дјела својих, прије свакога времена.
23. Прије вијекова постављена сам, прије почетка, прије постања земље.
24. Кад јоште не бијаше бездана, родила сам се, кад још не бијаше извора обилатијех водом.
25. Прије него се горе основаше, прије хумова ја сам се родила;
26. Још не бјеше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27. Кад је уређивао небеса, ондје бијах; кад је размјеравао круг над безданом.
28. Кад је утврђивао облаке горе и кријепио изворе бездану;
29. Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповијести његове, кад је постављао темеље земљи;
30. Тада бијах код њега храњеница, бијах му милина сваки дан, и весељах се пред њим свагда;
31. Весељах се на васиљеној његовој, и милина ми је са синовима људским.
32. Тако дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путова мојих.
33. Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34. Благо човјеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
35. Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36. А ко о мене гријеши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.