Прва књига Мојсијева - Постање

22. Жртвовање Исака. Потврђивање обрицања. Нахорови потомци.

1. Послије тога шћаше Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: ево ме.


Јев_11:17, Јак_1:12

2. И рече му Бог: узми сада сина својега, јединца својега милога, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду гдје ћу ти казати.

2.Дн_3:1, Јв_3:16

3. И сјутрадан рано уставши Аврам осамари магарца својега, и узе са собом два момка и Исака сина својега; и нацијепавши дрва за жртву подиже се и пође на мјесто које му каза Бог.


Јев_11:17

4. Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа мјесто из далека.

5. И рече Аврам момцима својим: останите ви овдје с магарцем, а ја и дијете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.

6. И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину својему, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.


Јв_19:17, 1.Пт_2:24

7. Тада рече Исак Авраму оцу својему: оче! А он рече: што, сине! И рече Исак: ето огња и дрва, а гдје је јагње за жртву?

8. А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.


1.Пт_1:19

9. А кад дођоше на мјесто које му Бог каза, Аврам начини ондје жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина својега метну га на жртвеник врх дрва;

1.Цар_18:33, Јв_10:17

10. И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина својега.

Иса_53:6

11. Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: ево ме.

12. А анђео рече: не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, мене ради.

1.Сам_15:22, 1.Сам_26:5, Рим_8:32, Јак_2:22

13. И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву мјесто сина својега.


1.Кор_5:7

14. И назва Аврам оно мјесто: Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: на брду, гдје ће се Господ постарати.

15. И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.

16. И рече: собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и нијеси пожалио сина својега, јединца својега,

1 Мој._26:5, Псал_105:9, Лк_1:73, Јев_6:13

17. Заиста ћу те благословити и сјеме твоје веома умножити, да га буде као звијезда на небу и као пијеска на бријегу морском; и наслиједиће сјеме твоје врата непријатеља својих.

1 Мој._15:5, 1 Мој._24:60, 1 Мој._28:4, 5.Мој_28:4, 2.Дн_1:9, Јер_13:16, Јер_33:22, Мих_1:9

18. И благословиће се у сјемену твојем сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.

1 Мој._3:10, 1 Мој._12:3, 1 Мој._18:18, 1 Мој._26:5, Псал_72:17, Рим_4:17, Гал_3:8, Гал_3:16, Гал_3:18

19. Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живљаше у Вирсавеји.

20. Послије тога јавише Авраму говорећи: гле, и Мелха роди синове брату твојему Нахору:

1 Мој._11:29

21. Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Аврамова,

Јов_1:1, Јов_32:2

22. И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.

23. А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамову.

1 Мој._24:15

24. И иноча његова, по имену Ревма, роди а она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.