Прва књига Мојсијева - Постање

28. Бјежање у Харан. Небеске љестве.

1. Тада Исак дозва Јакова, и благослови га, и заповједи му и рече: немој да се ожениш којом између кћери Хананејских.

1 Мој._27:33

2. Устани, иди у Падан-Арам у дом Ватуила оца матере своје, и оданде се ожени између кћери Лавана ујака својега.

1 Мој._24:4

3. А Бог свемогући да те благослови, и да ти да велику породицу и умножи те, да од тебе постане мноштво народа,

1 Мој._17:1, 1 Мој._17:6, 1 Мој._27:33

4. И да ти да благослов Аврамов, теби и сјемену твојему с тобом, да наслиједиш земљу у којој си дошљак, коју Бог даде Авраму.

1 Мој._12:2, 1 Мој._17:8, 1 Мој._22:17, 1.Дн_29:15, Псал_119:19, 2.Кор_5:6, Јев_11:9, 1.Пт_1:17

5. Тако оправи Исак Јакова, и он пође у Падан-Арам к Лавану сину Ватуила Сирина, брату Ревеке матере Јаковљеве и Исавове.

Ос_12:13

6. А Исав видје гдје Исак благослови Јакова и оправи га у Падан-Арам да се оданде ожени, и гдје благосиљајући га заповједи му и рече: немој да се ожениш којом између кћери Хананејских,

7. И гдје Јаков послуша оца својега и матер своју, и отиде у Падан-Арам;

8. И видје Исав да кћери Хананејсне нијесу по вољи Исаку оцу његову.

1 Мој._24:3

9. Па отиде Исав к Исмаилу, и узе за жену преко жена својих Маелету, кћер Исмаила сина Аврамова, сестру Навајотову.

1 Мој._25:13, 1 Мој._36:3

10. А Јаков отиде од Вирсавеје идући у Харан.


Дап_7:2

11. И дође на једно мјесто, и ондје заноћи, јер сунце бјеше зашло; и узе камен на оном мјесту, и метну га себи под главу, и заспа на оном мјесту.

12. И усни, а то љестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и слажаху;

1 Мој._41:1, Јов_33:15, Јв_1:51, Јев_1:14

13. И гле, на врху стајаше Господ, и рече: ја сам Господ Бог Аврама оца твојега и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и сјемену твојему;

1 Мој._13:15, 1 Мој._26:24, 1 Мој._31:29, 1 Мој._35:1, 1 Мој._46:3, 1 Мој._48:3, 2.Мој_3:6, 5.Мој_1:8, 1.Цар_18:36, Псал_105:10, Ос_12:5

14. И сјемена ће твојега бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на сјевер и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у сјемену твојем.

1 Мој._13:14, 5.Мој_12:3, 5.Мој_12:20

15. И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним што ти рекох.

1 Мој._26:24, 1 Мој._31:3, 1 Мој._35:6, 1 Мој._48:16, 4.Мој_23:19, 5.Мој_31:6, Псал_121:5

16. А кад се Јаков пробуди од сна, рече: зацијело је Господ на овом мјесту; а ја не знах.

2.Мој_3:5, Иса_5:15

17. И уплаши се, и рече: како је страшно мјесто ово! овдје је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.

1.Дн_22:1

18. И уста Јаков ујутру рано, и узе камен што бјеше метнуо себи под главу, и утврди га за спомен и прели га уљем.

19. И прозва оно мјесто Ветиљ, а пређе бјеше име ономе граду Луз.

Суд_1:23, Ос_4:15

20. И учини Јаков завјет, говорећи: ако Бог буде са мном и сачува ме на путу којим идем и да ми хљеба да једем и одијела да се облачим,

1 Мој._28:15, 1 Мој._31:13, Суд_11:30, 2.Сам_15:8, 1.Тим_6:8

21. И ако се вратим на миру у дом оца својега, Господ ће ми бити Бог;

5.Мој_26:17, Суд_11:31, 2.Сам_15:8, 2.Сам_19:24, 2.Цар_5:17

22. А камен овај који утврдих за спомен биће дом Божји; и што ми год даш, од свега ћу десето дати теби.

1 Мој._35:7, 3.Мој_27:30

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.