1. А о жртвама идолским познато нам је да сви имамо знање. Знање надима, а љубав изграђује.
2. Ако ли неко мисли да нешто зна, још ништа није сазнао као што треба знати.
3. А ако неко љуби Бога, тога је Бог познао.
4. Што се пак тиче једења идолских жртава, знамо да идол није ништа на свијету, и да нема ниједнога другога Бога осим једнога.
5. Јер ако и има такозваних богова, било на небу било на земљи, као што је много богова и много господа,
6. Али ми имамо само једнога Бога Оца, од којега је све и за којега смо ми, и једнога Господа Исуса Христа, кроз којега је све и ми кроз њега.
7. Али сви немају то сазнање; јер неки, са савјешћу навиклом на идоле, до сада једу као идолску жртву, и њихова савјест, будући слаба, прља се.
8. А јело нас не поставља пред Бога; јер нити добијамо ако једемо, нити губимо ако не једемо.
9. А чувајте се да како ова ваша слобода не постане спотицање слабима.
10. Јер ако тебе, који имаш знање, види неко гдје сједиш за трпезом у идолском храму, неће ли се савјест његова, зато што је слаб, охрабрити да једе идолске жртве?
11. И због твога знања пропада слаби брат, за којега Христос умрије.
12. А тако, гријешећи се о браћу и рањавајући њихову слабу савјест, о Христа се гријешите.
13. Зато, ако јело саблажњава брата мојега, нећу јести меса до вијека, да не саблазним брата својега.