1. И одмах ујутру учинише вијеће првосвештеници са старјешинама и књижевницима, и сав Синедрион, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше Пилату.
2. И упита га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А он одговарајући рече му: Ти кажеш.
3. И тужаху га првосвештеници много. Али он не одговараше ништа.
4. А Пилат га поново упита говорећи: Зар ништа не одговараш? Види колико те оптужују!
5. Али Исус више ништа не одговори тако да се Пилат дивљаше.
6. А о Празнику ослобађаше им по једнога сужња кога би искали.
7. А бијаше неки, по имену Варава, у оковима са својим устаницима, који су у буни учинили убиство.
8. И повикавши народ стаде искати оно што им свагда чињаше.
9. А Пилат им одговори, говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејскога?
10. Јер знадијаше да су га из зависти предали првосвештеници.
11. Али првосвештеници подстакоше народ да је боље да им пусти Вараву.
12. А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да учиним са оним што га зовете царем јудејским?
13. А они опет повикаше: Распни га!
14. А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они још јаче викаху: Распни га!
15. И Пилат, желећи угодити народу, пусти им Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да га разапну.
16. А војници га одведоше унутра у двориште у такозвани преторијум, и сазваше сву чету војника.
17. И обукоше му пурпурни огртач, и оплетавши трнов вијенац ставише на њега.
18. И стадоше га поздрављати: Здраво, царе јудејски!
19. И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њега, и падајући на кољена клањаху му се.
20. И кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурни огртач, и обукоше га у његове хаљине и изведоше да га разапну.
21. И натјераше једнога пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст његов.
22. И доведоше га на мјесто Голготу, што значи: Мјесто лобање.
23. И даваше му да пије вино са смирном, а он не узе.
24. И кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацајући коцку за њих ко ће шта узети.
25. А бијаше час трећи, и разапеше га.
26. И бјеше натпис његове кривице написан: Цар јудејски.
27. И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а једнога с лијеве стране њему.
28. И испуни се Писмо које говори: И уврстише га међу безаконике.
29. И пролазници хуљаху на њега машући главама својим и говорећи: Уа! ти што храм разваљујеш и за три дана саграђујеш,
30. Спаси самога себе и сиђи с крста!
31. Тако и првосвештеници с књижевницима ругаху се, говорећи један другоме: Друге спасе, а себе не може да спасе.
32. Христос, цар Израиљев, нека сиђе сада с крста да видимо, па ћемо му вјеровати. И они што бијаху с њим разапети вријеђаху га.
33. А када настаде шести час, би тама по свој земљи до часа деветога.
34. И у девети час повика Исус из свега гласа говорећи: Елои, Елои, лима савахтани? што значи: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?
35. И неки од оних што стајаху ондје чувши то говораху: Ено зове Илију.
36. А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га, говорећи: Оставите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.
37. И Исус повика из свег гласа и издахну.
38. И завјеса храмовна раздрије се на двоје одозго до доље.
39. А кад видје капетан који стајаше према њему да тако узвикнувши издахну, рече: Заиста човјек овај Син Божији бјеше.
40. А бијаху ту и жене гледајући издалека, међу којима бјеше и Марија Магдалина и Марија мати Јакова Малога и Јосије, и Саломија,
41. Које и кад он бјеше у Галилеји иђаху за њим и служаху му; и многе друге и које бијаху дошле с њим у Јерусалим.
42. И кад већ би увече, јер бијаше петак, то јест уочи суботе,
43. Дође Јосиф, из Ариматеје, угледан савјетник, који и сам Царство Божије чекаше, и усуди се те уђе Пилату и заиска тијело Исусово.
44. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана, запита га: Је ли давно умро?
45. И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу.
46. И он купивши платно и скинувши га, обави платном, и положи га у гроб који бјеше исјечен у камену, и навали камен на врата гроба.
47. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху гдје га полагаху.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.