1. И послије овога видјех другога анђела гдје силази с неба, који имаше власт велику; и земља се засија од славе његове.
2. И повика снажним гласом, говорећи: Паде, паде Вавилон велики, и постаде станиште демонима и тамница свакоме духу нечистоме, и тамница свију птица нечистих и мрских; јер се жестоким вином блуда њезина напојише сви народи;
3. И цареви земаљски блудничише с њом и трговци земаљски обогатише се од силне страсти њезине.
4. И чух глас други с неба који говори: Изиђите из ње, народе мој, да не саучествујете у гријесима њезиним, и да вас не снађу зла њезина.
5. Јер гријеси њезини достигоше до неба, и Бог се опомену неправде њезине.
6. Узвратите јој као што је она вама узвратила, и удвојте јој двоструко по дјелима њезиним; у чашу коју је она наточила, наточите јој два пута онолико.
7. Колико је она себе славила и наслађивала се, толико јој дајте муке и жалости; јер у срцу својему говори: Сједим као царица, и удовица нисам, и жалости нећу видјети.
8. Зато ће у један дан доћи зла њезина: смрт и жалост и глад, и биће сажежена огњем; јер је силан Господ Бог који јој суди.
9. И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који блудничише и пироваше с њом када виде дим од пожара њезина,
10. Стојећи издалека због страха од мучења њезина, и говорећи: Авај, авај, граде велики Вавилоне, граде моћни, како у једном часу дође суд твој!
11. И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њихове товаре нико више не купује;
12. Товаре злата и сребра и драгога камена и бисера и платна и порфире и свиле и скерлета, и сваког мирисног дрвета и свакојаког посуђа од слоноваче и свакојаких посуда од најскупљега дрвета, мједи и гвожђа и мермера,
13. И цимета и балсама и тамјана и мириса и ливана, и вина и уља, и бијела брашна и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и тијела и душа људских.
14. И воће које жели душа твоја удаљи се од тебе, и све масно и сјајно отиде од тебе, и никад га више наћи нећеш.
15. Трговци ових ствари, који се обогатише од ње, стаће издалека због страха од мучења њезина плачући и јаучући,
16. И говорећи: Авај, авај, граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет и накићени златом и драгим камењем и бисером, јер у једном часу пропаде толико богатство!
17. И сви кормилари лађа, и сви који некуда плове, и лађари, и они који раде на мору, стадоше издалека,
18. И викаху гледајући дим од пожара њезина, говорећи: Који град би као овај велики град?
19. И посуше прахом главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи: Авај, авај граде велики, у коме се обогатише богатством његовим сви који имају лађе на мору, јер у једном часу опустје!
20. Весели се над њим, небо, и светитељи, и апостоли и пророци, јер изрече Бог суд ваш над њим.
21. И један анђео узе камен велики као воденични, и баци у море, говорећи: Тако ће са хуком бити бачен Вавилон град велики, и неће се више наћи;
22. И глас гудача и пјевача и свирача и трубача неће се више чути у теби; и никакав мајстор ни од каква заната неће се више наћи у теби, и хука камена воденичнога неће се чути у теби;
23. И свјетлост свјетиљке неће се више показати у теби, и глас женика и невјесте неће се више чути у теби; јер трговци твоји бијаху великаши земаљски, и од твојих мађија преварени бише сви народи,
24. И у њему се нађе крв пророка и светих и свих посјечених на земљи.