1. А у први дан недјеље дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, а с њима и неке друге жене;
2. Али нађоше камен одваљен од гроба.
3. И ушавши не нађоше тијело Господа Исуса.
4. И док се оне чуђаху томе, гле, два човјека стадоше пред њих у блиставим хаљинама;
5. А када се оне уплашише и оборише лица земљи, рекоше им: Што тражите живога међу мртвима?
6. Није овдје, него устаде; сјетите се како вам каза док бјеше још у Галилеји,
7. Говорећи како Син Човјечији треба да буде предан у руке људи грјешника и да буде разапет и трећи дан да васкрсне.
8. И сјетише се ријечи његових.
9. Па вративши се од гроба, јавише све ово Једанаесторици и свима осталима.
10. А то бијаху Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
11. И овима се учинише њихове ријечи као бунцање, и не вјероваше им.
12. А Петар устаде па отрча на гроб, и нагнувши се видје само покрове гдје леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило.
13. И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које бијаше удаљено од Јерусалима шездесет стадија и зваше се Емаус.
14. И они говораху међу собом о свим овим догађајима.
15. И док они разговараху и расправљаху, приближи се и сам Исус и иђаше с њима.
16. Али очи њихове бјеху задржане да га не познају.
17. А он им рече: Какав је то разговор који водите међу собом идући, и што сте невесели?
18. А један, по имену Клеопа, одговарајући рече му: Зар си ти једини странац у Јерусалиму, и зар ниси сазнао шта се у њему збило ових дана?
19. И рече им: Шта? А они му рекоше: О Исусу Назарећанину, који бјеше човјек пророк, силан на дјелу и у ријечи пред Богом и свим народом;
20. Како га предадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт, и разапеше га?
21. А ми се надасмо да је он тај који ће избавити Израиља. Али поврх свега тога, ово је данас трећи дан откако се ово догоди.
22. А запрепастише нас и неке жене између нас које су биле рано на гробу,
23. Па не нашавши тијело његово, дођоше говорећи да су видјеле и појаву анђела који говораху да је он жив.
24. И неки од наших отидоше на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али њега не видјеше.
25. А он им рече: О безумни и спорога срца за вјеровање у све што говорише пророци!
26. Није ли требало да Христос то претрпи и да уђе у славу своју?
27. И почевши од Мојсеја и од свију Пророка разјасни им што је у свим Писмима о њему писано.
28. И приближише се селу у које иђаху, и он се чињаше да хоће даље да иде.
29. А они га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече. И уђе да остане с њима.
30. И док он сјеђаше с њима за трпезом, узевши хљеб благослови и преломивши га даваше им.
31. А њима се отворише очи и познаше га. И он поста невидљив за њих.
32. И рекоше они један другоме: Не гораше ли срце наше у нама док нам говораше путем и док нам објашњаваше Писма?
33. И уставши онога часа, вратише се у Јерусалим, и нађоше окупљену Једанаесторицу и оне који бијаху с њима.
34. Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
35. И они испричаше шта би на путу, и како га познаше при ломљењу хљеба.
36. И док они ово говораху, и сам Исус стаде међу њих, и рече им: Мир вам!
37. А они се уплашише, и будући устрашени, помислише да видје духа.
38. И рече им: Што сте збуњени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша?
39. Видите руке моје и ноге моје, да сам ја главом; опипајте ме и видите; јер дух нема тијела и костију као што видите да ја имам.
40. И ово рекавши показа им руке и ноге.
41. А док још не вјероваху од радости и док се чуђаху, рече им: Имате ли овдје шта за јело?
42. А они му дадоше комад рибе печене, и меда у саћу.
44. А њима рече: Ово су ријечи које сам вам говорио још док сам био с вама, да се мора све испунити што је о мени написано у Закону Мојсејеву и у Пророцима и у Псалмима.
45. Тада им отвори ум да разумију Писма.
46. И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих трећега дана,
47. И да се у његово име проповиједа покајање и опроштење гријехова по свим народима, почевши од Јерусалима.
49. И ево, ја ћу послати обећање Оца својега на вас; а ви сједите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине.
50. И изведе их напоље до Витаније, и подигавши руке своје благослови их.
51. И док их он благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо.
52. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом,
53. И бјеху непрестано у храму хвалећи и благосиљајући Бога. Амин!
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.