1. Потражише ме који не питаху за ме; нађоше ме који ме не тражаху; рекох народу који се не зове мојим именом: ево ме, ево ме.
2. Вас дан пружах руке своје народу непокорну, који иде за својим мислима путем који није добар,
3. Народу, који ме једнако гњеви у очи, који приноси жртве у вртовима и кади на опекама;
4. Који сједе код гробова и ноћују у пећинама, једу месо свињеће и јуха им је нечиста у судовима;
5. Који говоре: одлази, не дохватај ме се, јер сам светији од тебе. Ти су дим у ноздрвама мојим, огањ који гори вас дан.
6. Ето, написано је преда мном: нећу мучати, него ћу платити, платићу им у њедра.
7. За безакоња ваша и за безакоња отаца ваших, вели Господ, који кадише на горама, и на хумовима ружише ме, измјерићу им у њедра плату за дјела која чинише од почетка.
8. Овако вели Господ: као кад ко нађе вина у грозду, па рече: не квари га, јер је благослов у њему, тако ћу учинити ради слуга својих, нећу их потрти свијех,
9. Јер ћу извести сјеме из Јакова и из Јуде нашљедника горама својим, и наслиједиће их избраници моји, и слуге моје населиће се ондје.
10. А Сарон ће бити тор за овце и долина Ахорска почивалиште за говеда народу мојему који ме тражи.
11. А ви, који остављате Господа, који заборављате свету гору моју, који постављате сто Гаду и љевате наљев Менију,
12. Вас ћу избројити под мач, и сви ћете припасти на клање, јер звах а ви се не одзивасте, говорих а ви не слушасте, него чинисте што је зло преда мном и изабрасте што мени није по вољи.
13. Зато овако вели Господ Господ: гле, слуге ће моје јести, а ви ћете гладовати; гле, слуге ће моје пити, а ви ћете бити жедни; гле, слуге ће се моје веселити, а ви ћете се стидјети.
14. Гле, слуге ће моје пјевати од радости у срцу, а ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу.
15. И оставићете име своје избранима мојим за уклин; и Господ ће те Бог убити, а слуге ће своје назвати другим именом.
16. Ко се узблагосиља на земљи, благосиљаће се Богом истинијем; а ко се ускуне на земљи, клеће се Богом истинијем; јер ће се прве невоље заборавити и сакривене ће бити од очију мојих.
17. Јер, гле, ја ћу створити нова небеса и нову земљу, и што је прије било неће се помињати нити ће на ум долазити.
18. Него се радујте и веселите се довијека ради онога што ћу ја створити; јер гле, ја ћу створити Јерусалим да буде весеље и народ његов да буде радост.
19. И ја ћу се веселити ради Јерусалима, и радоваћу се ради народа својега, и неће се више чути у њему плач ни јаук.
20. Неће више бити ондје малога дјетета ни старца који не би навршио дана својих; јер ће дијете умирати од сто година, а грјешник од сто година биће проклет.
21. И они ће градити куће и сједјеће у њима; и садиће винограде и јешће род њихов.
22. Неће они градити а други се населити, неће садити а други јести, јер ће дани народу мојему бити као дани дрвету, и избраницима ће мојим оветшати дјела руку њиховијех.
23. Неће радити узалуд, нити ће рађати за страх, јер ће бити сјеме благословенијех од Господа, и натражје ће њихово бити с њима.
24. И прије него повичу, ја ћу се одазвати; још ће говорити, а ја ћу услишити.
25. Вук и јагње заједно ће пасти, и лав ће јести сламу као во; а змији ће бити храна прах; неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, вели Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.