1. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
2. Сине човјечји, окрени лице своје према гори Сиру и пророкуј против ње.
3. И реци: овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, горо Сире! и дигнућу руку своју на те, и опустићу те сасвијем.
4. Градове ћу твоје опустити, и ти ћеш бити пустош, и познаћеш да сам ја Господ.
5. Што је у тебе вјечно непријатељство, и расипаш синове Израиљеве мачем у невољи њиховој, кад је крај безакоњу њихову,
6. Зато, тако ја био жив, говори Господ Господ, крви ћу те предати и крв ће те гонити, јер не мрзиш на крв, крв ће те гонити.
7. И обратићу гору Сир сасвијем у пустош, да нико неће долазити ни одлазити.
8. И напунићу горе њезине побијенијех њезинијех; на хумовима твојим и у долинама твојим и по свијем потоцима твојим падаће побијени од мача.
9. Вјечну пустињу начинићу од тебе и градови се твоји неће оправити, и познаћете да сам ја Господ.
10. Што говориш: ова два народа и ове двије земље моје ће бити, и наслиједићемо их, ако и јест Господ био ондје,
11. Зато, тако ја жив био, говори Господ Господ, учинићу по гњеву твом и по зависти твојој, с којом си поступала из мржње према њима, и бићу познат међу њима кад ти судим.
12. И познаћеш да сам ја Господ чуо све твоје хуле које си говорила на горе Израиљеве рекавши: опустјеше, нама су дане да их једемо.
13. И величасте се супрот мени устима својим, и множисте на ме ријечи своје; чуо сам.
14. Овако вели Господ Господ: кад се сва земља стане веселити, тебе ћу опустити.
15. Како си се ти веселила нашљедству дома Израиљева што опустје, тако ћу и теби учинити: опустјећеш, горо Сире, и сва земљо Едомска; и познаће се да сам ја Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.