1. Сиона ради нећу умукнути, и Јерусалима ради нећу се умирити, докле не изађе као свијетлост правда његова и спасење се његово разгори као свијећа.
2. Тада ће видјети народи правду твоју и сви цареви славу твоју, и прозваћеш се новијем именом, које ће уста Господња изрећи.
3. И бићеш красан вијенац у руци Господњој и царска круна у руци Бога својега.
4. Нећеш се више звати остављена, нити ће се земља твоја звати пустош, него ћеш се звати милина моја и земља твоја удата, јер ћеш бити мио Господу и земља ће твоја бити удата.
5. Јер као што се момак жени дјевојком, тако ће се синови твоји оженити тобом; и како се радује женик невјести, тако ће се теби радовати Бог твој.
6. На зидовима твојим, Јерусалиме, поставих стражаре, који неће умукнути нигда, ни дању ни ноћу. Који помињете Господа, немојте мучати.
7. И не дајте да се умукне о њему докле не утврди и учини Јерусалим славом на земљи.
8. Закле се Господ десницом својом и крјепком мишицом својом: нећу више дати жита твојега непријатељима твојим да једу, нити ће туђини пити вина твојега, око којега си се трудио;
9. Него који га жању, они ће га јести и хвалити Господа, и који га беру они ће га пити у тријемовима светиње моје.
10. Прођите, прођите кроз врата, приправите пут народу; поравните, поравните пут, уклоните камење, подигните заставу народима.
11. Ево, Господ огласи до крајева земаљских; реците кћери Сионској: ево, спаситељ твој иде; ево, плата је његова код њега и дјело његово пред њим.
12. И они ће се прозвати народ свети, искупљеници Господњи; а ти ћеш се прозвати: тражени, град неостављени.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.