1. Ријеч која дође Јеремији од Господа говорећи:
2. Стани на вратима дома Господњега, и огласи ондје ову ријеч, и реци: чујте ријеч Господњу, сви Јудејци, који улазите на ова врата да се поклоните Господу.
3. Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: поправите своје путове и дјела своја, па ћу учинити да станујете на овом мјесту.
4. Не уздајте се у лажне ријечи говорећи: црква Господња, црква Господња, црква Господња ово је.
5. Него доиста поправите своје путове и дјела своја, и судите право између човјека и ближњега његова.
6. Иностранцу, сироти и удовици не чините криво, и крви праве не прољевајте на овом мјесту, и не идите за другим боговима на своје зло.
7. Тада ћу учинити да станујете од вијека до вијека на овом мјесту, у земљи коју сам дао оцима вашим.
8. Ето, ви се уздате у ријечи лажне, које не помажу.
9. Крадете, убијате и чините прељубу, кунете се криво, и кадите Валима, и идете за другим боговима, којих не знате;
10. Па онда доходите и стајете преда мном у овом дому, који се зове мојим именом, и говорите: избависмо се, да чините све ове гадове.
11. Је ли овај дом, који се зове мојим именом, у вашим очима пећина хајдучка? Гле, и ја видим, вели Господ.
12. Него идите сада на моје мјесто, које је било у Силому, гдје намјестих име своје испочетка, и видите што сам му учинио за злоћу народа својега Израиља.
13. Зато сада, што чините сва она дјела, вели Господ, и што вам говорим зарана једнако, а ви не слушате, и кад вас зовем, а ви се не одзивате,
14. Зато ћу учинити тому дому, који се зове мојим именом, у који се ви уздате, и овому мјесту, које дадох вама и оцима вашим, као што сам учинио Силому.
15. И одбацићу вас од лица својега, као што сам одбацио сву браћу вашу, све сјеме Јефремово.
16. Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, и не говори ми за њих; јер те нећу услишити.
17. Зар не видиш шта чине по градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским?
18. Синови купе дрва, а оцеви ложе огањ, и жене мијесе тијесто, да пеку колаче царици небеској, и да љевају наљеве другим боговима, да би мене дражили.
19. Мене ли драже? говори Господ; еда ли не себе, на срамоту лицу својему?
20. Зато овако говори Господ Господ: гле, гњев мој и јарост моја излиће се на ово мјесто, на људе и на стоку и на дрвета пољска и на род земаљски, и распалиће се, и неће се угасити.
21. Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: жртве своје паљенице саставите са приносима својим, и једите месо.
22. Јер не говорих оцима вашим, нити им заповиједих, кад их изведох из земље Мисирске, за жртве паљенице ни за приносе.
23. Него им ово заповједих говорећи: слушајте глас мој и бићу вам Бог и ви ћете ми бити народ, и идите свијем путовима које вам заповиједих, да би вам добро било.
24. Али не послушаше, нити уха својега пригнуше, него идоше по савјетима и мислима злога срца својега, и отидоше натраг а не напријед.
25. Откад изиђоше оци ваши из земље Мисириске до данас, слах к вама све слуге своје пророке сваки дан зарана и без престанка.
26. Али не послушаше ме, нити уха својега пригнуше, него бијаху тврдоврати и чинише горе него оци њихови.
27. Говорићеш им све ове ријечи, али те неће послушати; и зваћеш их, али ти се неће одазвати.
28. Зато им реци: ово је народ који не слуша гласа Господа Бога својега, нити прима науке; пропаде вјера и неста је из уста њиховијех.
29. Остризи косу своју и баци је, и заридај иза гласа на високим мјестима, јер одбаци Господ и остави род, на који се разгњеви.
30. Јер синови Јудини учинише што је зло преда мном, говори Господ, метнуше гадове своје у дом који се зове мојим именом, да би га оскврнили.
31. И саградише висине Тофету, који је у долини сина Еномова, да сажижу синове своје и кћери своје огњем, што нијесам заповједио нити ми је дошло на ум.
32. Зато ево, иду дани, вели Господ, кад се више неће звати Тофет ни долина сина Еномова, него долина крвна, и погребаваће се у Тофету, јер неће бити мјеста.
33. И мртва ће тјелеса народа овога бити храна птицама небеским и звијерју земаљском, и неће бити никога да их плаши.
34. И учинићу, те ће из градова Јудинијех и с улица Јерусалимских нестати гласа радосна и гласа весела, гласа женикова и гласа невјестина; јер ће земља опустјети.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.