1. Безаконику је безбожна ријеч у срцу; нема страха Божијега пред очима његовијем.
2. Али лаже себи у очи, мјесто да призна своје безакоње и омрзне на њ.
3. Ријечи су уста њиховијех неправда и лукавство, неће да се опамети да твори добро.
4. Безакоње смишља на постељи својој, стоји на путу рђавом, зло му није мрско.
5. Господе! до неба је милост твоја, и истина твоја до облака.
6. Правда је твоја као горе Божије, судови твоји бездана велика; људе и стоку ти чуваш, Господе!
7. Како је драгоцјена милост твоја, Боже! синови људски у сјену крила твојих не боје се.
8. Хране се од изобила дома твојега, и из потока сладости својих ти их напајаш.
9. Јер је у тебе извор животу, твојом свјетлошћу видимо свијетлост.
10. Рашири милост своју на оне који те знаду, и правду своју на добра срца.
11. Не дај да стане на мене нога охола, и рука безбожничка да ме заљуља.
12. Онамо нека падну који чине безакоње, нека се стропоштају и не могу устати.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.