Прва књига о царевима

која се зове и Трећа књига о царевима

1. Давидово слабљење. Адонија хоће да буде нашљедник пријестола. Соломуново помазање за цара.

1. А цар Давид остарје и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загријати.

1.Цар_1:15

2. Тада му рекоше слуге његове; нека потраже цару господару нашему младу дјевојку, па она нека стоји пред царем и двори га, и на крилу нека му спава, да се загријева цар господар наш.

1.Сам_16:21, Јест_2:2

3. И потражише лијепу дјевојку по свијем крајевима Израиљским, и нађоше Ависагу Сунамку, те је доведоше цару.

Иса_19:18, 1.Цар_2:17

4. А та дјевојка бијаше врло лијепа, и двораше цара и служаше му: али је цар не позна.

1 Мој._4:1

5. А Адонија син Агитин подиже се говорећи: ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњика, и педесет људи који трчаху пред њим.

5.Мој_17:16, 2.Сам_3:4

6. И отац га нигда не накара, нити му рече: зашто радиш тако? А он бјеше врло лијеп, и мати га роди иза Авесалома.

1.Сам_3:13, 2.Сам_3:3

7. И договараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији.

2.Сам_20:25, 1.Цар_2:22, 1.Цар_2:28

8. Али Садок свештеник и Венаја син Јодајев и Натан пророк и Семеј и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.

2.Сам_23:8, 1.Цар_4:18

9. Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве;

1.Цар_1:19, 1.Цар_1:41

10. Али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталијех јунака, ни Соломуна брата својега.


Отк_13:13

11. Тада рече Натан Витсавеји матери Соломуновој говорећи: јеси ли чула да се зацарио Адонија син Агитин? а господар наш Давид не зна.

2.Сам_3:4

12. Него сада хајде, ја ћу те свјетовати како ћеш избавити душу своју и душу сина својега Соломуна.

Приче_11:14

13. Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: нијеси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломун син твој биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем? Зашто се дакле зацари Адонија?

1.Дн_22:9

14. И гле, док ти још будеш ондје говорећи с царем, ја ћу доћи за тобом, и допунићу твоје ријечи.

15. И тако уђе Витсавеја к цару у клијет. А цар бијаше врло стар; и Ависага Сунамка двораше га.

16. И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: шта ћеш?

17. А она му рече: господару мој, ти си се заклео Господом Богом својим слушкињи својој: Соломун син твој биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем.

1 Мој._18:12, Еф_5:33

18. А сада ево Адонија се зацари, а ти, господару мој царе, и не знаш.

19. Наклао је волова и угојене стоке и оваца много, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломуна слуге твојега није позвао.

20. Сада, царе господару мој, очи су свега Израиља упрте у тебе, да им кажеш ко ће сјести на пријесто твој, господару мој царе, послије тебе.

21. Иначе кад господар мој цар почине код отаца својих, бићемо ја и син мој Соломун криви.

22. И гле, док она још говораше цару, дође пророк Натан.

23. И јавише цару говорећи: ево Натана пророка. И он ступивши пред цара поклони се цару лицем до земље.

24. И рече Натан: царе, господару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем?

25. Јер отиде данас и накла волова и угојене стоке и оваца много, и позва све синове цареве и војводе и Авијатара свештеника; и ено једу и пију с њим и говоре: да живи цар Адонија.

26. Мене пак, слуге твојега, не позва, ни Садока свештеника, ни Венаје сина Јодајева, ни Соломуна слуге твојега.

27. Је ли то цар господар мој наредио? не казав слузи својему ко ће сјести на пријесто господара мојега цара послије њега.

28. А цар Давид одговори и рече: зовите ми Витсавеју. И она дође пред цара, и стаде пред царем.

29. Тада се закле цар говорећи: тако да је жив Господ, који је избавио душу моју од сваке невоље,

1 Мој._48:16, Суд_8:19, 1.Сам_14:39, 1.Сам_25:34, 2.Сам_4:9, 1.Цар_17:1, 2.Цар_4:30, Псал_19:14, Псал_31:5, Псал_31:7, Псал_34:19, Псал_34:22, Псал_71:23, Псал_103:1, Псал_103:4, Плач_3:58

30. Како сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим рекавши: Соломун син твој биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем мјесто мене, тако ћу учинити данас.

31. Тада Витсавеја сави се лицем до земље и поклони се цару, па рече: да живи господар мој цар Давид довијека!

Нем_2:3, Дан_2:4

32. Потом рече цар Давид: зовите ми Садока свештеника и Натана пророка и Венају сина Јодајева. И они дођоше пред цара.

33. А цар им рече: узмите са собом слуге господара својега, и посадите Соломуна сина мојега на моју мазгу и и одведите га до Гиона;

2.Сам_20:6, 1.Дн_23:1, 2.Дн_32:30, Јест_6:8

34. И нека га ондје Садок свештеник и Натан пророк помажу за цара над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: да живи цар Соломун!

1.Сам_10:1, 1.Сам_16:3, 1.Сам_16:12, 2.Сам_2:4, 2.Сам_5:3, 2.Сам_15:10, 1.Цар_1:44, 1.Цар_19:16, 2.Цар_9:3, 2.Цар_9:13, Мк_11:9

35. Потом се вратите за њим, и он нека дође и сједе на пријесто мој и царује мјесто мене; јер сам њега одредио да буде вођ Израиљу и Јуди.

36. А Венаја син Јодајев одговори цару и рече: амин! нека тако рече Господ Бог господара мојега цара.

5.Мој_27:15, Јер_11:5, Мт_6:13

37. Како је Господ био с господарем мојим царем тако тако нека буде и са Соломуном, и нека подигне пријесто његов још више него пријесто господара мојега цара Давида.

5.Мој_2:7, Иса_1:5, Иса_1:17, 1.Сам_20:13, 1.Цар_8:57, 2.Цар_2:9, 1.Дн_28:20

38. И тако отиде Садок свештеник и Натан пророк и Венаја син Јодајев и Херетеји и Фелетеји, и посадише Соломуна на мазгу цара Давида и одведоше га до Гиона.

2.Сам_8:18

39. И Садок свештеник узе рог с уљем из шатора, и помаза Соломуна. Потом затрубише у трубу и сав народ рече: да живи цар Соломун!

2.Мој_30:23, 2.Мој_30:25, 2.Мој_30:32, 1.Сам_10:1, 1.Сам_10:24, 1.Цар_1:34, 1.Дн_29:22, Псал_89:20

40. И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се веома да се земља разлијегаше од вике њихове.

41. И зачу Адонија и све званице које бијаху с њим, пошто једоше; зачу и Јоав глас трубни, па рече: кака је то вика и врева у граду?

42. И докле он још говораше, гле, дође Јонатан син Авијатара свештеника; и Адонија му рече: ходи, јер си јунак и носиш добре гласе.

2.Сам_18:27

43. А Јонатан одговори и рече Адонији: та, господар наш цар Давид постави Соломуна царем.

44. Јер цар посла с њим Садока свештеника и Натана пророка и Венају сина Јодајева, и Херетеје и Фелетеје, и посадише га на цареву мазгу.

45. И помазаше га Садок свештеник и Натан пророк код Гиона за цара, и отидоше оданде веселећи се тако да је град узаврео; то је вика коју чусте.

46. И Соломун је већ сјео на царски пријесто.

1.Дн_29:23

47. И дошле су слуге цареве, и благословише господара нашега цара Давида говорећи: да Бог прослави име Соломуново још већма него твоје, и пријесто његов да подигне још више него твој. И поклони се цар на постељи својој.

1 Мој._47:31

48. Још овако рече цар: да је благословен Господ Бог Израиљев, који даде данас ко ће сједјети на пријестолу мојем, да видје моје очи.

1.Цар_3:6, Псал_132:11

49. Тада се препадоше, и усташе све званице Адонијине, и отидоше свак својим путем.

50. А Адонија бојећи се Соломуна уста и отиде, и ухвати се за рогове олтару.

2.Мој_21:14

51. И јавише Соломуну говорећи: ено, Адонија се уплашио од цара Соломуна, и ено га, ухватио се за рогове олтару, и вели: нека му се закуне цар Соломун да неће убити слуге својега мачем.

52. А Соломун рече: ако буде поштен човјек, ни длака с главе његове неће пасти на земљу; али ако се нађе зло на њему, погинуће.

5.Мој_1:17, 1.Сам_14:45, 2.Сам_14:11, Дап_27:44

53. И тако посла цар Соломун, те га доведоше од олтара; и кад дође, поклони се цару Соломуну; а Соломун му рече: иди кући својој.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.