1. Послије тијех ствари и пошто се оне утврдише, дође Сенахирим цар Асирски, и уђе у земљу Јудину, и опколи тврде градове, и мишљаше их освојити.
2. А кад видје Језекија гдје дође Сенахирим и гдје се окрену да удари на Јерусалим,
3. Учини вијеће с кнезовима својим и с јунацима својим да зарони изворе водене, који бијаху иза града, и помогоше му.
4. Јер се сабра мноштво народа, те заронише све изворе и поток који тече посред земље говорећи: зашто кад дођу цареви Асирски да нађу толико воде?
5. И охрабри се, те озида вас зид оборени, и подиже куле, и споља озида још један зид; и утврди Милон у граду Давидову, и начини много оружја и штитова.
6. И постави војводе над народом, и сабра их к себи на улицу код врата градских, и говори им љубазно и рече:
7. Будите слободни и храбри, не бојте се и не плашите се цара Асирскога ни свега мноштва што је с њим, јер је с нама већи него с њим.
8. С њим је мишица тјелесна а с нама је Господ Бог наш да нам поможе и да бије наше бојеве. И народ се ослони на ријечи Језекије цара Јудина.
9. Потом Сенахирим цар Асирски док бјеше на Лахису са свом силом својом, посла слуге своје у Јерусалим к Језекији цару Јудину и ка свему народу Јудину који бјеше у Јерусалиму, и поручи:
10. Овако вели Сенахирим цар Асирски: у што се уздате, те стојите у Јерусалиму затворени?
11. Не наговара ли вас Језекија да вас помори глађу и жеђу говорећи: Господ Бог наш избавиће нас из руку цара Асирскога?
12. Није ли тај Језекија оборио висине његове и олтаре његове, и заповједио Јуди и Јерусалимљанима говорећи: клањајте се само пред једнијем олтаром и на њему кадите?
13. Еда ли не знате шта сам учинио ја и моји стари од свијех народа на земљи? јесу ли богови народа земаљских могли избавити земљу своју из мојих руку?
14. Који је између свијех богова онијех народа које затрше оци моји, могао избавити свој народ из мојих руку, да би могао ваш бог вас избавити из моје руке?
15. Немојте дакле да вас вара Језекија и да вас тако наговара, и не вјерујте му; јер ниједан бог ниједнога народа или царства није могао избавити народа својега из мојих руку ни из руку мојих отаца, акамоли ће ваши богови избавити вас из мојих руку?
16. И још више говорише слуге његове на Господа Бога и на Језекију слугу његова.
17. А и књигу написа ружећи Господа Бога Израиљева и говорећи на њ ријечима: као што богови народа земаљских нијесу избавили својега народа из мојих руку, тако неће ни Бог Језекијин избавити народа својега из мојих руку.
18. И викаху иза гласа Јудејски народу Јерусалимском који бијаше на зиду да их уплаше и смету да би узели град.
19. И говораху о Богу Јерусалимском као о боговима народа земаљских, који су дјело руку човјечијих.
20. Тада се помоли тога ради цар Језекија и пророк Исаија син Амосов, и вапише к небу.
21. И посла Господ анђела, који поби све јунаке и војводе и кнезове у војсци цара Асирскога, те се врати са срамотом у своју земљу. И кад уђе у кућу својега бога, убише га ондје мачем који изидоше од бедара његовијех.
22. Тако сачува Господ Језекију и народ Јерусалимски од руку Сенахирима цара Асирскога и од руку свијех других, и чува их на све стране.
23. И многи доношаху даре Господу у Јерусалим и закладе Језекији цару Јудину; и од тада се узвиси пред свијем народима.
24. У то вријеме разбоље се Језекија на смрт, и помоли се Господу, који му проговори и учини му чудо.
25. Али Језекија не поступи према добру које му се учини, јер се понесе срце његово; зато се подиже на њ гњев и на Јуду и на Јерусалим.
26. Али се понизи Језекија зато што се бјеше понијело срце његово, и он и Јерусалимљани, те не дође на њих гњев Господњи за живота Језекијина.
27. А имаше Језекија врло велико благо и славу; и начини себи ризнице за сребро и злато и за драго камење и за мирисе и за штитове и за свакојаке закладе,
28. И стаје за доходе од жита и од вина и од уља, и стаје за свакојаку стоку, и торове за овце.
29. И градове сазида себи, и имаше много стоке, и оваца и говеда, јер му Бог даде веома велико благо.
30. Исти Језекија загати горњи извор воде Гиона, и право је сведе доље на западну страну града Давидова; и бијаше срећан Језекија у сваком послу свом.
31. Само кад дођоше посланици кнезова Вавилонских, који послаше к њему да распитају за чудо које би у земљи, остави га Бог да би га искушао да би се знало све што му је у срцу.
32. А остала дјела Језекијина и милости његове, ето, то је записано у утвари пророка Исаије сина Амосова и у књизи о царевима Јудинијем и Израиљевијем.
33. И почину Језекија код отаца својих, и погребоше га више гробова синова Давидовијех; и учинише му на смрти част сви Јудејци и Јерусалимљани. А на његово се мјесто зацари Манасија син његов.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.