1. А Јелисије пророк дозва једнога између синова пророчких, и рече му: опаши се и узми ову уљаницу, па иди у Рамот Галадски.
2. И кад дођеш онамо, видјећеш ондје Јуја сина Јосафата сина Нимсијина, и ушавши изведи га између браће његове и одведи га у најтајнију клијет.
3. И узми уљаницу и излиј му на главу, и реци: овако вели Господ: помазах те за цара над Израиљем. Затијем отвори врата и бјежи, и не забављај се.
4. И отиде младић, момак пророков, у Рамот Галадски.
5. И кад уђе, гле, сјеђаху војводе; а он рече: војводо, имам нешто да ти кажем. А Јуј му рече: коме између свијех нас? А он рече: теби, војводо.
6. Тада уста, и уђе у кућу, а он му изли на главу уље, и рече му: овако вели Господ Бог Израиљев: помазах те за цара над народом Господњим, Израиљем.
7. И побиј дом Ахава господара својега, јер хоћу да покајем крв слуга својих пророка, и крв свијех слуга Господњијех од руке Језавељине.
8. И тако ће изгинути сав дом Ахавов, и истријебићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћенога и остављенога у Израиљу.
9. И учинићу с домом Ахавовијем као с домом Јеровоама сина Наватова и као с домом Васе сина Ахијина.
10. И Језавељу ће изјести пси у пољу Језраелском и неће бити никога да је погребе. Потом отвори врата и побјеже.
11. А Јуј изиде к слугама господара својега, и запиташе га: је ли добро? што је дошао тај безумник к теби? А он им рече: знате човјека и бесједу његову.
12. А они рекоше: није истина; кажи нам. А он им рече: тако и тако рече ми говорећи: овако вели Господ: помазах те за цара над Израиљем.
13. Тада брже узеше свак своју хаљину, и метнуше пода њ на највишем басамаку, и затрубише у трубу и рекоше: Јуј поста цар.
14. Тако се побуни Јуј син Јосафата сина Нимсијина на Јорама; а Јорам чуваше Рамот Галадски са свијем Израиљем од Азаила цара Сирскога.
15. А бјеше се вратио цар Јорам да се лијечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци, кад се бијаше с Азаилом царем Сирским. И рече Јуј: ако вам је воља, нека нико не излази из града да отиде и јави у Језраел.
16. И Јуј сједе на кола и отиде у Језраел, јер Јорам лежаше ондје; и Охозија цар Јудин бјеше дошао да види Јорама.
17. А стражар који стајаше на кули у Језраелу, кад угледа људство Јујево гдје иде, рече: неко људство видим. Тада рече Јорам: узми коњика и пошљи га пред њих, и нека запита: је ли мир?
18. И отиде коњик преда њ, и рече: овако вели цар: је ли мир? А Јуј рече: шта је теби до мира? хајде за мном. А стражар јави говорећи: гласник дође до њих, али се не враћа.
19. И посла другога коњика, који кад дође к њима рече: овако вели цар: је ли мир? А Јуј рече: шта је теби до мира? хајде за мном.
20. Опет јави стражар говорећи: дође до њих, али се не враћа; а ход као да је ход Јујев, јер иде помамно.
21. Тада рече Јорам: прежи. И упрегоше у кола његова. Тако изиде Јорам цар Израиљев и Охозија цар Јудин, сваки на својим колима, и отидоше на сусрет Јују, и сретоше га на њиви Навутеја Језраељанина.
22. И кад Јорам угледа Јуја, рече му: је ли мир, Јују? А он одговори: какав мир? док је толикога курвања Језавеље матере твоје и чарања њезинијех.
23. Тада Јорам окрете се и побјеже говорећи Охозији: издаја, Охозија!
24. Али Јуј зграби лук свој и устријели Јорама међу плећи да му стријела прође кроз срце, те паде у колима својим.
25. Тада рече Јуј Вадекару војводи свом: узми га, и баци га на њиву Навутеја Језраељанина; јер опомени се кад ја и ти заједно јахасмо за Ахавом оцем његовијем, како Господ изрече за њ ово зло:
26. Заиста, крв Навутејеву и крв синова његовијех видјех синоћ, рече Господ, и платићу ти на овој њиви, рече Господ. Зато узми га сад и баци на ту њиву по ријечи Господњој.
27. А Охозија цар Јудин видјевши то побјеже к дому у врту; али га потјера Јуј, и рече: убијте и тога на његовијем колима. И ранише га на брду Гуру, које је код Ивлеама. И утече у Мегидон, и ондје умрије.
28. И слуге га његове метнуше на кола и одвезоше у Јерусалим, и погребоше га у гробу његову код отаца његовијех у граду Давидову.
29. А једанаесте године царовања Јорама сина Ахавова поче царовати Охозија над Јудом.
30. Иза тога Јуј дође у Језраел. А Језавеља кад чу, намаза лице своје и накити главу своју, па гледаше с прозора.
31. И кад Јуј улажаше на врата, рече она: је ли мир, Зимрије, крвниче господара својега?
32. А он погледа на прозор и рече: ко је са мном? ко? Тада погледаше у њ два три дворанина.
33. А он им рече: баците је доље. И бацише је, и прште крв њезина по зиду и по коњма, и погази је.
34. Потом ушавши једе и пи, па рече: видите ону проклетницу, и погребите је, јер је царска кћи.
35. И отидоше да је погребу, и не нађоше од ње ништа до лубању и стопала и шаке.
36. И дођоше натраг и јавише, а он рече: то је ријеч Господња, коју је рекао преко слуге својега Илије Тесвићанина говорећи: у пољу Језраелском изјешће пси тијело Језавељино.
37. Нека буде тијело Језавељино као гној на њиви у пољу Језраелском да се не може казати: ово је Језавеља.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.