1. Суди ми, Боже, и расправи парбу моју с народом рђавим! од човјека неправеднога и лукавога избави ме.
2. Јер си ти Бог крјепости моје; зашто си ме одбацио? Зашто идем сјетан од пакости непријатељеве?
3. Пошљи видјело своје и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје.
4. Онда ћу приступити к жртвенику Божијему, к Богу радости и весеља својега, и уз гусле славићу те, Боже, Боже мој!
5. Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.