1. Још рече Ахитофел Авесалому: да одаберем дванаест тисућа људи па да идем и тјерам Давида ноћас.
2. Па ћу га стигнути док је уморан и изнемоглијех руку; и уплашићу га, те ће побјећи сав народ што је с њим, па ћу убити цара самога.
3. И обратићу сав народ к теби; јер за онијем кога тражиш стоји да се сви врате к теби; тада ће се сав народ умирити.
4. И то се учини добро Авесалому и свијем старјешинама Израиљевијем.
5. Али рече Авесалом: дозовите и Хусаја Архијанина да чујемо што ће и он рећи.
6. А кад дође Хусај к Авесалому, рече му Авесалом говорећи: тако и тако рече Ахитофел; хоћемо ли чинити како он рече или нећемо? кажи ти.
7. А Хусај рече Авесалому: није добар свијет што је сада свјетовао Ахитофел.
8. Још рече Хусај: ти знаш оца својега и људе његове да су храбри и да су љута срца као медвједица кад јој отму медвједиће у пољу; сврх тога, твој је отац ратник, неће ноћити с народом.
9. Гле, он се је сада сакрио у каку јаму или на друго како мјесто. Па ако у први мах који од овијех погину, ко год чује сваки ће рећи: побијен је народ који приста за Авесаломом.
10. А тада ће најхрабрији, у којих је срце као срце лавово, клонути. Јер сав Израиљ зна да је твој отац јунак и да су храбри који су с њим.
11. Зато ја свјетујем да скупиш к себи све Израиљце од Дана до Вирсавеје да их буде као пијеска на мору, па ти главом иди у бој.
12. Тада ћемо поћи на њ, гдје би се год налазио, и напашћемо на њ као што роса пада на земљу, да му не остане ниједан од свијех људи што су с њим.
13. Ако ли утече у град, сав народ Израиљски нека донесе ужа под онај град, па ћемо га свући у поток, да се ни камен не нађе ондје.
14. Тада рече Авесалом и сви Израиљци: бољи је свијет Хусаја Архијанина него свијет Ахитофелов. Јер Господ бјеше наредио да се разбије свијет Ахитофелов, који бјеше бољи, да би Господ навукао зло на Авесалома.
15. Потом рече Хусај свештеницима Садоку и Авијатару: тако и тако свјетова Ахитофел Авесалома и старјешине Израиљеве, а ја свјетовах тако и тако.
16. Него брже пошљите, те јавите Давиду и реците: немој ноћас ноћити у пољу у пустињи, него пријеђи преко, да не буде прождрт цар и сав народ што је с њим.
17. А Јонатан и Ахимас стајаху код студенца Рогила, и дође једна слушкиња и каза им, да би отишли те јавили цару Давиду; јер се не смијаху показати ни ући у град.
18. Али их видје један момак, те каза Авесалому; а они обојица брже отидоше, и дођоше у Ваурим у кућу једнога човјека, који имаше на двору студенац, те се спустише у њ.
19. И жена узе и разастрије поњаву поврх студенца, и поврх ње разасу прекрупу. И тако се не дозна.
20. Јер дођоше слуге Авесаломове к оној жени у кућу, и рекоше јој: гдје је Ахимас и Јонатан? А жена им рече: отидоше преко потока. Тако траживши и не нашавши вратише се у Јерусалим.
21. А кад отидоше, они ижљезоше из студенца, и отидоше те јавише цару Давиду, и рекоше му: устаните и пријеђите брже преко воде; јер је тако и тако свјетовао Ахитофел на вас.
22. Тада уста Давид и сав народ што бијаше с њим, и пријеђоше преко Јордана прије зоре, не оста ниједан да не пријеђе преко Јордана.
23. Ахитофел пак видећи гдје се не учини како он свјетова, оседла својега магарца, па се подиже и отиде кући својој, у свој град, и наредивши за своју кућу објеси се те умрије, и би погребен у гробу оца својега.
24. А Давид дође у Маханајим; Авесалом пак пријеђе преко Јордана и сав Израиљ што бјеше с њим
25. И постави Авесалом Амасу над војском, на мјесто Јоавово; а Амаса бјеше син некога човјека по имену Итре Израиљца, који облежа Авигеју кћер Насову, сестру Серује матере Јоавове.
26. И стаде у око Израиљ с Авесаломом у земљи Галадовој.
27. А кад дође Давид у Маханајим, Совије син Насов из Раве синова Амоновијех и Махир син Амилов из Лодевара и Варзелај од Галада из Рогелима.
28. Донесоше постеље и чаша и судова земљанијех и пшенице и јечма и брашна и прекрупе и боба и лећа и прженијех зрна,
29. И меда и масла и оваца и сира крављега; донесоше Давиду и народу што бјеше с њим да једу. Јер говораху: народ је гладан и уморан и жедан у тој пустињи.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.